КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________11_
Три песме | Срба Павловић
ЛЕТО НА СЕЛУ Моја је кућа богата кућа Стога је лети салећу гости Права правцата што рећ' идила Врускају младе пилеће кости Моја Веселка свима угоди - Под кућне топло смешта окриље Затим из срца рукама белим За сваког цветно испреда миље У ноћи она јеловник справља Док кућа цела мирним сном спава Тек је пред зору тргну петли - Набреклих вимена рика крава Кад буде оно кући да крену Сетно их љуби и нежно штипка - Корпе до врха срцем пуни И титка - титка - титка | КАД АВАЛСКИ ТОРАЊ ЗАСЈА На Авалу кад се успеш, па на кулу винеш божју само Небо што је горе, док свет цели у подножју. С ове стране реке Саве Шумадија шумовита - с друге стране воде плаве, војвођанска злате жита. Панораму Београда гледаш као на свом длану и храм оца, Светог Саве, како слови на Балкану. У смирају јарког Сунца, кад Авалски торањ засја, плану светла Белог града - огласи се лавеж пасја. | ДЕВОЈКА ИЗ ГРОЦКЕ Шетала је старом Гроцком, ка'но бајна горска вила, са ноге на ногу, коцком - плавом косом вијорила. У руци јој дамска ташна, док у другој каква акта - шешир модниш, цветић - машна, Боже, ко је такву сатка. Сетити се свега прошлог - време своје мреже плете... мора да је чува још Бог и године шесдесете. Нађемо се кад на стази, момци старог древног моста, panta rei - све пролази - још сећање на њу оста. |
