Узети пртљаг и кренути на путовање. Понекад је неопходно отићи из свог места, отпутовати у неки други град. Може ли путник у кофер, поред гардеробе, шампона, парфема, ставити још нешто, и то понети са собом? Своју личну причу. Једно од питања које поставља књига All INCLUSIVE јесте: да ли се може побећи од животне приче? Путници носе на пут и свој душевни пртљаг, а ова узбудљива књига даје одговор на још једно питање: да ли је тај душевни пртљаг тежи од пуних кофера, или не? Иако јунаци живе у различитим деловима света, лична прича је она црта која их повезује.

Прича Љубице Арсић је кратка, али шокантна, јака, примамљива. Цитати који уводе читаоце у дванаест приповедака су стих Ане Ахматове – Тада на земљи била сам гост, и Марине Цветајеве – Гост сам као у грлу кост као ексер у ципели. Лајтмотив прича је човек као гост, који је стално на путовању. Јунаци ове прозе су гости, непознати, усамљени дошљаци у пролазу. Добитница „Андрићеве награде“, Љубица Арсић у збирци прича All INCLUSIVE, позива читаоце на путовање. Кад напусти познати свет, човеку остаје само предео којим се креће. Путник пролази кроз непознате пределе, борави код страних народа, свуда се осећа као гост, својом вољом бачен је међу непознате људе. Сам чин путовања за човека представља, с једне стране, изазов, али с друге, и опасан подухват. Он одлази из удобности на коју је навикао, може се наћи у земљи чији језик не зна. Присетимо се Доситејевих путовања, нека од њих нису била баш угодна. Изискивала су материјална средства, и сам их је обезбеђивао радећи као учитељ, лектор, беседник. У књизи All INCLUSIVE, путовања нуде јунацима могућност да буду и обични посматрачи, само гости на земљи, као у стиху Ане Ахматове. Леополд Берхтолд 1789. године пише да „путник види своју отаџбину као болесног пријатеља, путује светом тражећи лека његовим болестима“[1], док путник ове збирке прича путује светом, не да би тражио лек за болест своје отаџбине, већ да би побегао од сопствене приче. Он заправо тражи лек за своју напаћену душу. Још у епоси просветитељства, Доситеј ће изрећи смисао путовања: „Кад туђе познамо, онда ћемо моћи и о нашима судити како иду“. Смисао путовања у књизи наше списатељице био би да јунацима пружи уточиште, али и прочишћење. Одлазе из своје земље у Рим, Каиро, Котор, Буенос Ајрес, Фиренцу, Египат, Париз, Хрватску. Путовање можда може да изглади страшну издају која дуго раздваја сестре, зато једна од јунакиња путује у Париз. У приповеткама она нису по налогу, нису поклоничка, као у средњем веку, већ су по личној жељи јунака, каква ће постати у XVIII столећу. У просветитељству, путовање је постало „чин културе“, облик упознавања себе. Склоност за путовања праћена је образовањем, радозналошћу да се нешто научи, и о сопственој култури, али и о страној. Та радозналост може се приметити и код појединих јунака наше ауторке. Тако ће један од њих допутовати у Буенос Ајрес да научи танго. Прича Крстарење Нилом може се довести у везу са овом просветитељском тезом. Сања путује у Египат, на крстарење, и због тога изостаје са наставе. На примедбу да њој на тим путовањима сигурно није много занимљиво са одраслима, и да јој недостаје друштво из школе, отац ће рећи: „Све ово што доживи на путовањима, то не може да научи ни на једном часу“ (Арсић, 2012: 141). И Јеротеј Рачанин је боравио у великом Египту, радознао да нешто научи о страној култури. Жедан науке и знања, Доситеј се отиснуо у свет. На тим путовањима стекао је широко образовање и научио многе језике. Има и прича у којима су се јунаци отиснули у свет, не да би стекли образовање као човек доба просвећености, већ да би се удаљили од љубави коју је докрајчило време, од мужа који је насилник. Поред трансконтиненталних, књига позива читаоце и на транссексуална путовања. Ауторка се бави једном интересантном темом, а то је жеља мушког јунака да се преобрази у женско.

Један од доминантних мотива у књизи је тамноплава, примамљива боја пучине, дубине, ноћног неба, која прелази у модрину индига на црној мушкој бради. Пратећи њену употребу кроз векове, историчар Мишел Пастуро је схватио да је историја плаве боје протекла у знаку преокрета. Римљани и Грци су је презирали и сматрали варварском, потом је била симбол аристократије, а у данашњој Европи је омиљена. Средњи век и ренесанса је третирају као топлу боју. Тек од XVII столећа, она почиње да се постепено „хлади“, да би у XIX веку коначно стекла статус хладне боје. У сликарству и књижевним текстовима везује се за осећања радости, љубави, духовности, мира, утехе. Јунаци књиге All INCLUSIVE воле плаву боју, јер улепшава свет и смирује поглед. Често се у причама прелива у тиркизну, а она симболизује младост, комуникативност. Осим тога што се појављује у причама, плава боја може се приметити и на насловној страни књиге, где, као и на бради Плавобрадог, прелази у модрину индига.

●

Збирка прича All INCLUSIVE, позива читаоце да открију шта се налази у душевном пртљагу јунака, она упућује на растанке, доживљаје, страхове, хотеле... Хотел – права ризница тајни, појављује се као битан јунак ове прозе. У приповеткама, хотели имају свој неуздрмани поредак. Ствари једном намештене у „вечном поретку“ нико никад неће померати. Они који у њима привремено бораве, не остављају никакав траг. Подсећају на музеје, огољавају човека, и потврђују латинску изреку: Omnia mea mecum porto – Све своје са собом носим. У причама Љубице Арсић, хотели су тренутна пребивалишта у којима се душа ових јунака негује у варијанти all inclusive. У хотелској соби људи се другачије гледају, ту се препознају они који „воле сличне ствари“, човек се осећа „ван себе“.  Јавља се у причама и као место ероса, место састанка љубавника. Људи покушавају да побегну од своје животне приче, а хотели као да им се „ругају“ и говоре: „Само ти путуј колико хоћеш, ипак ћеш стићи на исто место“ (Арсић, 2012: 193). Књига нуди читаоцима кључ, да отворе и открију шта се налази иза врата хотелске собе.

Наслов ове збирке приповедака је супротан у односу на приче које се налазе у њој, и које приповедају о усамљености. Иза наслова књиге крије се једна иронија. Живот човека у хотелу као all inclusive је лагодан, други га служе, док се тај живот у књизи истог наслова урушава. Приче укључују у себе тугу, самоћу, патњу, наде, стрепње, дакле, све оно што чини један живот, и по томе се могу назвати all inclusive. All INCLUSIVE је један пун пансион, јунаци добијају све. Ауторка не штеди читаоца, и у својој књизи приповеда о насиљу које је извршено над женом. Њене јунакиње у хотелу, поред тога што добијају све, трпе и насиље. Жене су често жртве суровости, понекад се приклањају томе, јер су немоћне или не знају како да се супротставе. Тако, у причи о Плавобрадом, читалац се може сусрести са насиљем које је брутално.

Могло би се рећи да је главно годишње доба ове збирке приповедака лето. Сунце је доминантно, и у књизи има позитивно значење. Наиме, оно не дозвољава лаж. Топлота у приповеткама чини своје, јунаци су малаксали од сунца које неумољиво и опасно пече, исцрпљује, па они „скидају све са себе“. Изазива и пара турског купатила. То сунце које „пече“, подсећа на оно исто сунце које исцрпљује Мерсоа, и које је било „нечовечно“ око десет сати на дан мајчине сахране. И његово лице је горело, капљице зноја скупљале су му се у обрвама, болела га је глава, осећао је под кожом снажне дамаре. Љубица Арсић је тим мотивом скренула пажњу на Странца Албера Камија, који нам је говорио о сунцу, не као о некој езотичној лепоти, већ са пресићеним познавањем човека који је у њему превише уживао. Ако је код ње тај мотив имао позитивно значење јер није дозвољавао лаж, то се не би могло рећи за Странца, с обзиром да је Мерсо починио убиство „због сунца“. Ками је на тај начин сликовито, психолошки и емотивно оправдао злочин свог јунака.

Ауторка пише свакодневним стилом о женским односима, о супарништву међу сестрама, о проблематичном односу између мајке и ћерке, о чежњи женског бића за еросом, о мушко-женским односима. Ако се вратимо питању које поставља књига - да ли се може побећи од животне приче, видећемо да кофери у овим приповеткама заваравају јунаке да су своју причу оставили код куће. Приче су у коферу. Уколико пожелите да пратите људе који покушавају да побегну од сопствене приче, и да завирите у хотелску собу 203, узмите кључ и откључајте књигу All INCLUSIVE.