Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________10_





Поезија за децу | Јелена Глишић





ЗБОРАВЉЕНЕ ЦИПЕЛЕ

У школском се дворишту
јутрос граја дигла,
кад сам сва у журби
ја пред школу стигла.

Сви су се смијали
на сав божји глас,
држ’о се за стомак
и домарев пас.

Како се догодило -
то не знам ни сама,
али сам у кућним
дошла папучама.

Мора да су криве
фризура и шнале
што су ми код куће
ципеле остале.

Ма, нећу да плачем -
коме то још прија,
када сви се смију -
смијаћу се и ја.



ПРЕД ДОЛАЗАК ЗИМЕ


Баш у касну јесен,
док је киша лила,
на кафу код меде
свратила је лија.

Па му прича како су
баш времена тешка,
и да замка људска
свуда јој се смјешка.

Ни перади нема
да слободно шета,
сакрила их вјешто
та ограда клета.

А од саме мисли
да зима долази,
нека чудна језа
репом ми пролази.

Тад јој медо даде
меда тегле двије
и крушака пет,
жао му је лије.

И савјет од меде
добила је лија:
Де ти зиму преспавај
цијелу као и ја.

КИШОБРАН

Мало новца, бако,
за нешто бих хтио,
кажи да л’ од дједа
тражит’ бих га смио.

Ево јесен иде
сад ће магле, кише,
кишобран ми треба
баш од свега више.

Кабаницу имаш,
озбиљно ће бака,
кȏ створена она је
за торбу и ђака.

Ма, добра би, бако,
била кабаница,
кад би под њу стали
и ја и Милица.

Ал’ кад прва киша
с јесени се јави,
за нас двоје кишобран
биће избор прави.