КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________2_
Три песме | Никола Филиповић
ИЗГУБЉЕНА ЉУБАВ Сотона се смеши покрај твоје сене, заклоњен покровом вечитог црнила, шкиљећи у тај гадни вихор беснила, који сво блаженство искапи из мене. Под кожом ми ругло роваца гамиже, разносећи отров сатруле љубави, што мојим венама реке крви лиже и жалобно ми срце у тмину зави. Разорни се вали мигоље у мени. Палетама грозе боје ми органе. Враћају ме теби, твојој гладној сени у ноћима зебње, где ми срце стане. Ходим путем глиба, раздирући ноге о трнице ружа, расутих преда ме. Поганијем језиком оне су многе луталице смрадне, погурене, неме у туробне јаме нехајно бациле да се њине душе у гресима даве, потом их немани лишавају главе, које гњиле заврше на коцу страве! Усне твоје рујне припадаху мени, а сада се ђаво њима наслађује. Врнути се теби, враголастој жени од најгорег је отрова опасније! | Следећи путе твога бивствовања, Што се вражијим ходницима вуку, У стегама груди осетих муку, Ту црну мрљу, симбол разарања. Док се шетах почивалиштем злобе, Хладноћа ми образе укроти силно. Убрзо прођох покрај једне собе, Где опазих светло, што гори дивно. Сабласна пруга измили полако Kроз линију врата, узану, танку И са мојих ногу одагна сенку, Што је тмина мукла сатвори лако. Ту ли си, помислих у себи громко, Танушна ружо, бестиднице света! Жива или мртва? Не знадох јоште. Kад се проломи мелодија клета, Уши се моје заситише језом, Што ми душе врело лагодно иште. Врата се криком разјапише нагло. Прилика крута, на ужету виси. Зебња ми се телом настани целим. Луција моја, беживотна, снена, Kлати се лагано, ногама белим. “Љубави моја, зар то збиља ти си?!” | ЦРНА АВЕТ
Авети црна, следбенице врага, Не зверај по соби док ми снива драга; не расипај сене злосутне и горде, што анђела блуда грешним путем воде. Не труј ми срце стрелом прошлости давне, што у њему сазда крваве и болне ране. Остави ме овде, где песма о њој се пише, под окриљем свеће златне, што на њу мирише. 
Никола Филиповић, рођен је 20. јуна 1997. године у Београду. Од малих ногу је почео да показује интересовање за цртање и писање. Највећи утицај у његовом стварању има француски песник Шарл Бодлер. После завршне године средње школе, планира да упише студије за психолога на Филозофском факултету у Београду.
|
