 Милован Витезовић рођен је у Витезовићима код Косјерића 11. септембра 1944. године. Школовао се у Тубићу, Косјерићу, Ужицу и Београду; дипломирао је на Филолошком факултету, одсек општа књижевност, потом и на Факултету драмских уметности, одсек драматургија. Витезовић је српски писац, дугогодишњи уредник играног програма ТВ Београд и главни уредник уметничког програма РТС, сада професор филмског и телевизијског сценарија на катедри Драматургије Академије уметности. Пише песме, романе, драме, филмска и ТВ сценарија, есеје, критике и афоризме. Објавио је више од четрдесет књига у преко 180 издања. Аутор је 11 романа, који су сви били бестселери. Књиге је објављивао на немачком, енглеском, италијанском, словеначком, руском, македонском, грчком, румунском и хебрејском језику. За телевизију је писао сценарија за драме Шешир професора Косте Вујића, и Снохватице I и II; за игране телевизијске серије Димитрије Туцовић (8 епизода), Приповедање Радоја Домановића (8 епизода) и Вук Караџић (16 епизода). Писао је сценарија за игране целовечерње ТВ филмове: Место сусрета Београд и Сребро на Одисејевом путу за европске телевизије ОРФ и ЗДФ. Са Здравком Шотром радио је сценарија по својим романима Лајање на звезде (награда фестивала Херцег Новог и Златна новосадска арена). Добитник је бројних награда. Као спољни уредник за капитална дела Завода за уџбенике и наставна средства, учествовао је у приређивању дела Павла Поповића, Богдана Поповића, Јована Скерлића, Милана Кашанина и девет томова Стојана Новаковића. Један је од приређивача Сабраних дела Симе Милутиновића Сарајлије. Живи у Београду. БАЛАДА О ЗАБОРАВНОМ ДЕДИ
У таквој се седој глави, Као што је деда Сави, Све могуће заборави.
Занимање му је, већ у ствари, Заборављање сваких ствари.
У парку заборавља дане, Новине и кишобране.
Оде у биоскоп, заборави филм да гледа. Обува се, на левој нози ево ципеле десне И чуди се деда: Ципеле старе, а тесне?
Увече деда Сава Заборави како се спава.
Закасни на ручак, заборави колико је сати, У продавници узме кусур, а заборави да плати.
У трамвају се заборавио преко свих мера, Хтео је уместо карте да купи кондуктера.
У заборавности њему је лако Да целе новине прочита наопако.
Често обуче кошуљу преко капута, После отпутује, уместо да се врати с пута.
Уместо да повуче децу, повуче себе за уши, Говори гласно кад треба говорити тише, Једном је почео оловку да пуши, А лулом да пише.
Јуче је милиционер збуњен стао Испред деда Саве И промуцао: На улицу вас нећу пустити без главе! ▼▲ ДРАГЕ ДАЛЕКЕ СТВАРИ | ▼▲ ПОМЕНИК Мисли моја, мој у глави црве И зар до ње ничег било није Грло моје, загрцни се, реци Слутњо моја, шта ли нам се спрема Коби вечна, где је српско лице Зебњо тајна, постала си страва Историјо и ближа и даља Свете лозе зар су ладолежи Нису л’ доказ да ми нисмо лањски Задња надо, шта се иза крије Коме ли нас доказујеш фреско Манасијо, сведочи лепотом Грудво земље, у шаци се здроби Проспи душо, макар задњим дахом Давна рано, повређеност боли Рано јутро, после започети Зар не беху царства за промене Веро наша, памет нам дозови Не поне ли река Колубара Мисли моја, мој у глави црве И зар до ње ничег било није ▼▲ НАЦИОНАЛНА ПСОВКА Афоризми
|
Живе легенде | Милован Витезовић
________________________________________________________________________________________________________________________1_
