http://www.knjizevnicasopis.com/
Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

________________________________________________________________________________________________________________________7_
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin





Поезија наших дана





БОГОРОДИЦИ

Опрости, Богомајко, гордост ову
што ми са именом усади свет,
знам, охолост је тешка вери и Богу,
а мени суновратна кô последњи лет.

Због ње се глава држи високо
а себи пева благодарни пој,
од поноса не види никог ми око
тежак је терет тај земни крој.

Предуго ти нисам шаптала ништа
у  души носим угарак црн
светлости твоје у моја бојишта
унеси сада, вади телу трн.

Молим се, Мајко, за срце отврдло
што га у грудима осећам сад,
за љубав која ће ко јако сврдло
разбити камен, ублажити јад.

~ Гордана Димитријевић ~
▼▲

ДОЂИ

Дођи да, под одсеченим дрвећем,
слушамо говоре немих.
Да поред усахнулих извора
мислимо на оно што је прошло.
Док наша грла певају и наши умови звижде,
ћутаћемо у листовима непрочитаних књига.
Дођи, кад нико од нас не буде могао да дође.
Дођи, да бих ја могао доћи до тебе.

Заволи ме, јер ја волети не умем.
одведи ме где год хоћеш, ја нигде сâм не могу стићи.

Покажи ми обнажене груди Ауроре Бореалис.
Подоји ме срећом твојих уздаха.
Зaгрли ме ме пролећем твојих снова.
Пољуби ме сунцем твојих усана.

А ја ћу ти пружити све што си имала
и што желиш поново да имаш.
Миловати те таласима код Азурне обале,
успавати те шумом планинских потока.
Твоја глава ће бити на мом крилу,
ове вечери, када ће се звезде поново упалити.
А ти ћеш спавати у гнезду јоргованâ,
покривена мојим погледима.

Водићемо једно друго на најлепша места света.
Али, најлепша су она места
која никада нисмо видели.
Места на која смо одувек хтели да дођемо,
а на која никада нећемо доћи.

~ Немања Грујичић  ~
▼▲

МИ

Купам те сузама,
због неизговорених речи,
због недодира,
због свих јутара
у којима се нисмо 
заједно пробудили.

Облачим те осмехом,
јер ти моја радост
стоји најлепше,
лепше од свих кошуља
које носиш
корачајући градом.

Крадем те другима,
због тренутка
у којима смо нас двоје
само ми,
обична два смртника
у телима љубавника.

~ Мирјана Бекчић ~
▼▲

ЈЕСЕЊИ ЧАС

Кад небо зарумени и природа увене,
У разум и срце угнијезде зле сјене,
Заплута као боца устајало вријеме,
Једно давно клупко размотано крене.

Жуто, свело лишће, трка дјеце вије,
Наборане руке, у капуту, старац грије,
Поруку чемер сјете, и пролазници носе,
Једне влажне очи, мјесечином сјаје.

Око светиљке инсекти своје коло воде,
Живе и постоје, све се ипак креће,
Слабост иза заборава, као гуја жацне,
Једно давно клупко размотано крене.

~ Саша Кнежевић ~
▼▲

ТАЛАСАЊЕ

Ветар врели  
море у оку греје  
таласа га у срцу ‒
Желим 

Ветар врели 
грана мисли     
роје се ‒
Желим 

Ветар врели  
по сребрној пути   
полен сеје ‒  
Желим  

Ветар врели
отапа снег у срцу 
река врела тече ‒
Волим

Ветар врели   
милује душу 
цвеће расте ‒   
Волим  

Ветар врели   
у класје зрело
заронио је ‒
Волим 

~ Споменка Денда Хамовић ~
▼▲

КОСОВО

Ко то може да нам узме,
мјесто гдје нам све почиње...
Ко то може да поруши
наше цркве и светиње?

Још једнога Обилића
овом роду родит' треба.
Ко то смије да присвоји
комад нашег плавог неба?

Небески је народ овај,
туђе неће своје брани.
Пећ, Гњилане срце воли -
ко то може да забрани?

Станте паше и усташе,
стани горда свјетска сило.
Косово ће остат' Српско,
јер наше је увијек било!

Не дирајте Метохију,
Ораховац и Дечане...
Чувај Боже браћу нашу,
нек'  им мирна зора сване!

~ Силвана Алексић ~
▼▲

ФЕНИКС

Пусти – да се потлачени подигну из праха 
И потоњег греха  
Окове векова истопи снагом дечијег смеха
Разгали ватре у грудима 
Још незрелим за воће рајског цвета 
Наручјем надстрешнице прави 
Лутајућем духу претка
Преноћи – у сузи на образу војника 
Пробуди се у души путника намерника 
Занесен тајнама скорог зрења 
Семе покриј звоном долазећег поколења  
У обзорју бременитом крила тек настају 
Нови се са старом материцом растају

~ Драгана Зорић ~
▼▲

ЈАСТУК ПОРТРЕТ

Облак свира
акордима клавира,
расточио се бас
у месечев глас.

Вокал барда
 профил Леонарда,
темпо рефрена
одмереност Коена.

Као снежни траг
прелазиш праг,
гутљаји куваног вина
са пуцкетањем камина.

Јутро ће да сване
на постеље изгужване,
уз лице прислоњен цвет
на јастуку исписан портрет.

~ Александар Кнежевић ~
▼▲

ОБРИСИ ЖИВОТА

Можда ће понекад, у освитку зоре,
док фењере гасе свици покрај пута,
Задрхтати плаво љубичасто море,
са сузом скривеном у тами капута.

Можда ће се птице, у лету над кровом,
док им крила секу тонове тишине,
Окретати дуго за тим танким зовом.
и гледати Сунце како се успиње.

Можда поветарац, крај зелених липа,
крај високих бреза док пролази крадом,
Застане под облаком кроз кишу што сипа,
са погледом мутним, са клонулом надом.

Можда ће се зими, кроз снегове густе,
док у касне сате поспан путник креће
Истргнути птица па кроз стазе пусте,
прхнути у небо да свемир облеће.

Можда се док јастук неизгужван стоји,
лаки дашак ветра под јорган завуче
И можда док јесен јасенове боји
зазвоне даљине за срце што не туче.

~ Јелена Цветковић ~
▼▲

ПОД ПОКРОВОМ СНОВА

Кад смрт крила своја на мој живот спусти,
на године страха које ћуте саме,
груди ми запахне задах земље густи,
тада живот покров свели баци на ме.

И кад ван живота и мог тела дани,
застану да прошлост не оде далеко,
под покровом снови леже закопани,
и ноћ моја с њима да их чува неко.

А сутон кад паде живот кȏ да преста,
од свих нада оста та језа стравична,
и неста нам радост, сви одоше с места,
само наша туга стоји непомична.

Кȏ под земљом видик нестаје ми тако,
и лагано тоне мог живота лађа,
време једног доба тад нестаће лако,
кô сутон кад свиће или смрт кад рађа.

И кад самрт покров са живота скиде,
под покровом наде јоште живе моје,
ветрова немир по животу иде,
само снови моји у миру још стоје.

Марко Јуришић ~
▼▲

ДОК ВАНИ ШАПУЋЕ ЈЕСЕН

Проплакала јесен, под прозорима мојим,
у косама вјетрова пробудила се сјећања,
губим  ријечи из подераних џепова,
пијеском затрпавам  оазе надања,
тонем у хоризонте далеких даљина,
гутам тишину успаваних година.

Кад зазвоне вечерња звона,
отворим прозоре души,
загрлим мирноћу тишине,
не дам  бесмислу да са мном влада
одупирем се тупости,
будим молитвени шапат у себи,
гасим титрај презира у души.

Окрени се,
погледај ме понекад,
још увијек станујеш у мислима мојим,
видим те на одру бесмртности
како живиш у мојој души сретан.
Загрли ноћас моју душу,
додирни ме,
обгрли,
да прерано не увенем.
Још сам увијек живота жедна!

~Милица Лесјак ~
▼▲

НЕ ПОЖЕЛИ НИШТА ШТО НИЈЕ ТВОЈЕ

Не пожели ништа што није твоје,
да због такве жеље не би у гријех пао,
јер када пожелиш у истом тренутку,
сјеме зла у срцу већ си посијао.

Јер грешно је дјело жетва тог сјемена,
ни мислима немој сијати то зло,
зато чувај срце молитвом и постом
да не падне лако у таму, на дно.

Ако и пожелиш отргни се брзо,
и не падај ниже, већ ка Богу иди,
неће Господ само наградити дјело
већ и труд што чиниш Господ ће да види.

~ Рада Јањушић ~


Oprostenje