________________________________________________________________________________________________________________________6_
ЗВЕЗДА ПЕСНИКА
Песниче, сета ми се у срце слила ‒ Видех синоћ ‒ блешти звезда ал' не пада И данас сам њен вечни сјај разумела Ти си заспао ‒ таму сјај песме вида Песниче, Ти си сликао речима Мачванске житне равнице плодне А свака Ти је реч срма у бојама И упија их потка из душе жедне Низао си песме у звездану шкољку И у зелено ћутање Битвиног сна А кад жаром душе певаш Мачванку У ватромет гласа Ти је уклесана Божји дар су Ти версе ‒ хране оне родне А семе им је из равнице исклијало И набујалo из душе Ти пламене ‒ Небески Сањару, звезда је песма ‒ светло! 04.01.2016. ~ Споменка Денда Хамовић ~ ▼▲ ТВОЈА ЉУБАВ Твоја љубав је дунавски вир који ме вуче у бездан бесмисла тек понекад пружиш руку да удахнем мирис босиљка, пре него што клонем и паднем на колена.
Твоја љубав је бич који кида моје живо месо док исписује судбину непреболну тек понекад мелем од тананих додира стављаш да зацели срце до новог ударца.
Твоја љубав је крст који носим за нас обоје претежак за моја уморна рамена тек понекад са хаљине ми скидаш слово срама до новог распећа, нове Калварије.
Твоја љубав је циркуска шатра у којој се лавови кроте голим рукама и црта седефна суза на лице пред велику параду кловнова, али ако некад престанеш да ме волиш знам какви долазе дани, пре него што опрост затражиш пољуби ме у чело и живу сахрани.
~ Марица Ћировић ~ ▼▲ СЈЕЋАЊЕ Опет сам видио храстове старе, У докици спију најљепше снове. Ал` не и коња земљу док оре, Ни ђеда Богдана што га зове. Ни бист, ни цурик, не јечи гором, Нит чујем више: "плуг је задро"! Нико се не буди раном зором, Давно је такав свијет замро. Још вјетар брези повија гране, Мукла тишина кô коров се шири. Ту гдје проведо` најљепше дане, Желим да моје срце се смири. ~ Рајко Кецман ~ ▼▲ ПРЕД ИКОНОМ СВЕТОГ САВЕ У радости. Стојим ослушкујући благослов иконе свете. Величину благости ишчекујем са страхопоштовањем. Сад сам малено дете. У боли за изгубљеним јединством и слогом! Клечим! Затворених очију усрдно молим. У лику Светог Саве тражим спас. Светлошћу крста са полиставриона, светитељу просветли нас! У чежњи за изгубљеним постојањем духовног мира. У скромној светлости кандила и свећа понизно гледам светитељев лик! У чистоти душе и благости светосавља, огледа се спас и срећа! У нади да ће нас подигнута левица светитеља која благосиља, усмерити на пут добрих дела. Пут неприкосновеног духовног предводника! Пред иконом Светог Саве сам, смирене душе, срца испуњена, цела! ~ Славојка Бубић ~ | ▼▲ ЕВО ЧОВЈЕКА Задах ријечи, горди немир ствара, Стрвинама само, лешинари слете, Тек када се срце цијело раскрије, Стресеш се до сржи, ледено је доба. Кикот је ехо, свих наших уздаха, Ко бисере каља, растргну га свиње, Све истине наше, бич ће да бије, Ал' свијет сав, неће, убити човјека. ~ Саша Кнежевић ~ ▼▲ ЦРВЕНИ СМОТУЉАК Заиграла сам се с ветром мислећи престаће да ме носи с обале на обалу, сам од себе. Заиграла с песком у рукама и што сам више шаке стискала брже је зрно по зрно одлазило од мене. Заиграла сам се с животом схватајући га као чудесну игру, искрено као дете. Заиграна и даље у лавиринту знам, нема ту никакве грешке, све је мојој глави и у куцајућем црвеном смотуљку. ~ Мирјана Бекчић~ ▼▲ МОЛБА Молио сам за спасење, знам да си ме одгурнуо, високо је твоје бдење, можда ниси добро чуо. Молио сам се за њиве, кишне дане, ране шљиве и за глуве и за неме, само време губи време. Молио сам се за наос, Боже, нек се смири хаос, мислио сам биће мира, тамбурица тихо свира. Ал' ништа од тога! Помози нам божји сине. Да ли видиш све те кује? Знам да гледаш са висине, преваранте и буржује или попа како псује, ал' ни њему није лако. Помози нам божји сине. Све што видиш није фол, неуци нам вичу с бине, да је живот само бол. Баци барут и чистоту, освештану са небеса, па нам даруј сву дивоту, мало воде и чен меса. Ако хоћеш ти услиши, ако нећеш ја се бојим и од вишег има виши, кунем ти се оцем твојим! ~ Александар Јовановић ~ ▼▲ ДРУГА ЗЕМЉА Још постоји једна земља ван додира и ван вида, изнад песме, понад крви, иза света, изван мора, у утроби другог неба, где је само једна тајна. Још постоји једна земља где казују деци тајну исте воде са два длана, једног млека из две сисе, да не иду жедна пољем, глад велику да не ћуте. ~ Радослав Вучковић ~  |
