Цртице из живота
- Моје су
очи пуне Твога сунца. Мои глаза наполнены твоим солнцем.
- Јутро и
ја. Вјечити савезници у Нашој Љубави. Оно свјетлошћу, ја топлином, милином
грлимо Те.
- Покриваш
ме срећом. Може ли се више?
- Ти си моје
замешатељство душе. Она дрангулија, она зачкољица због које све добија нови
ток. Прави смјер. Право у срце.
- Остављам
се Теби. Моја неопозива тестаментарна одлука.
- Мило за
драго, Тебе за мене.
- Одшкринула
сам врата Вјечности загрливши Тебе.
- У потрази
за правом ријечју, знам да си Ти моја верса.
- Бар се у
снове разумијем, они су ми кораци. Твоји одјеци.
- Дописуј ме
себи оловком срца!
- Срећа је
срећа! Шта зна срећа да ли је мања или већа!
- Није важно
шта ја хоћу. Важно је шта небо жели. А треба Нас овакве, плаштом Љубави
умотане.
- Рецепт за
свијетлу будућност: двије душе,
сјај у оку и вјера.
- Снага
јутра је у сванућу. Моја у Твом загрљају.
- Љубав
јесте филозофија, али не трпи филозофирање. Капираш?
- Не волим
ја Тебе због себе, већ због других људи. Свима сам боља кад Те у срцу носим.
- Лако је
мени! Ти си ми мисао која ме грије, која се пије, наискап!
- Оно што Ти
пишем, ништа је наспрам оног што Ти мислим. МИслим Ти се. МИслиш ми се. МИ!
- Мислиш ме,
дакле постојим!
- У дјелићу
душе Твоје, ја се видим цијела.
- Што дан
превиди, нек' сан намири!
- Завезаћу
Ти дугу преко очију да не видиш друмове од мога срца. Кад дођеш, у њему да
останеш.
- Тебе и
мене свели смо на Нас! Свака част!
| - Не бринем се ја докле год Ти душа због мене зашушти као најфинија свила!
- Да сам ја Ноћ, Теби бих слала сан! Да сам Јутро, Теби бих се раздањивала!
- Свјетионик си моме дану. Не могу се насукати на хриди стварности!
- Од свих честитки највише бих вољела да ми Живот честита Тебе и да ме поштено изљуби!
- Украшћу Ти мисли! Извини, али ситуација прави лопова.
- Мој си смирај, дрхтај и меки длан.
▼▲
Трагови времена
- Овај дан
је прошлост за сутра. Ово слово је прошлост за сљедеће које ће доћи. Тебе сам
намијенила Вјечности.
- Живот
јесте испреплетена нит Среће и Туге. Истовременост свега. Свевременост. Мисао,
топла, људска, попут меког длана. За Вјечност.
- Завист је
ружнија боја душе. Против ње се не иде. Поред ње се не застаје. Иде се за
својим сном, сваким даном. Мој постулат.
- Сјећања
пркосе пролазности. Зато их тако бјесомучно призивам. Нека их уз мене.
- Раздаљине
прелазим душом и лијепо ми.
- Не
доказујем очигледно. Било би то губљење времена. Радије волим.
- Само они
са пространством у души могу укрштати путеве.
- Како
вријеме пролази, све сам више сигурна да су помаци у нама, а не у времену.
- Што више
упознајем људе, све више схватам да су сунца у нама.
- Баш зато
што Живот схватам озбиљно, зато налазим начина да се смијем и славим га.
- Није
узалудно просипати злато из вреће Живота. Ко зна да слиједи трагове, наћи ће
Срце.
|