________________________________________________________________________________________________________________________9_
Месец Кажу да је те вечери ~ Љиљана Прица ~ ▼▲ ОБЛИК Не виде сви исто кад склопе очи, а тајна је у проливеном вину преко прљавог стола, у агонији и привиђењима које се безубо цере око ауре у недовршеном и недодирљивом (јер ништа се никада не довршава) у оних неколико грама душе што ћути до ослобађања, само се назире облик поломљене чаше, згажене шкољке на песку, празне пужеве кућице, заборављеног погледа у црно-белом негативу, разбацаних стихова на згужваним папирима, нада у покушај васкрсења свемогућег који широко грли васељену док око њега клече грешници а вино се излива из пехара и цури као крв по земљи, подсећа на облик људског лица, без косе, браде и очију, а ја пијем то исто вино и жмурим пред илузијом немогућег. Гледајући у непрегледну даљину до бестрага и назад. Јер не виде сви исто кад склопе очи. ~ Будимир Стефановић ~ ▼▲ ОТУЂЕНИ ПРОЗОРИ Отворите врата широко, не могу више гледати кроз отуђене прозоре, гуши ме притисак голих зидова. Поломит ћу огледала, босонога потрчати стазама разума, потиснути смутњу у шутњи, побјећи од свега што ми равнотежу гази. Жељела бих нека врата затворити побјећи нагло, бјежати жустро, да ме властите сузе не достигну, да ме никакве руке не стигну зграбити, провући се кроз уске пролазе гдје се судбине укрштају, полетјети у небеске висине, заплесати по рубовима времена, у бескрају свемира испрати сумњу с прашњавих дана неспокојства. Прострите ћилиме међу облацима Да не паднем ако ми сви свјетла угасе. ~ Милица Лесјак ~ ▼▲ НАШИ ЛУДИ СУКОБИ 15. На цијелој планети узми свакога за свог, Ако мислиш живјети у миру и благостању. Шири ту љубав у име Бога истинитог, И немој главу држат` у лудом усијању. Лудост је опомена за ђавоље проклетство, Уздај се у своју, а и мудрост Божију. Да ти је у животу само добро то заузество, Иди правим путем и отворених очију. Са Божијом помоћи почни сваки посао, У сваком дјелању у себи помени Бога. Кад радиш нешто нека ти је тад помисао, О свему поразмисли за добробит свакога. Буди ув`јек оно што јеси, ак` ниси знао, И бићеш онакав каквога те је Бог дао. ~ Миладин Ц. Симић ~ ▼▲ МАЈКА Мајка је Најлепша песма Која ме увек разоноди Весели ритам срца Који ме смело води. Мајка је Најлепша арија Опере живота мог Складатељ осмеха И много више од тог! Мајка је Вешти уметник Нејлепшег пејзажа речи Творац баладе са срећним завршетком Сликарка радости. Сваки трептај срца мог овековечи. Мајка Безгранично воли и себе даје. Она је симедоније гласник! Дарова ми део срца свог по рођењу Постадох највећег богатства вечити власник! ~ Славојка Бубић ~ ▼▲ НАШ ЖИВОТ ЈЕ ПЕСМА Усамљени маслачку у каменитом амбису, чувај се поветараца. Чувај се облака, чувај се громова, јер те ја не могу сачувати. Од када сам своју мржњу закопао у дубини твоје љубави, од кад сам свој бес склонио у зидове твоје среће. Од кад сам... Никад нисам... Наш живот је песма, нико није имао снаге да је напише. Наш живот су жеље, нико није хтео да их испуни. бука ућуткана тишином дијаманти прогутани блатом Јер била си камен који је разбио моје стакло, једини осмех мојих обрва... Јер била си... Никад ниси... ~ Немања Грујичић ~ | ▼▲ СЛИКЕ СНА Ћутати под твојом левом мишком Шапнути понешто Каткад уздахнути Задовољно прести Као мека лења мачка Што репом ти Захвално Заблуделе капке мази ~ Мирјана Дурутовић Мозетић ~ ▼▲ УЗДАРЈЕ Чујем лелек јечи овом ријеком тајном, И јуче и сјутра, њен вал, данас носи, Над њом старац кука над младошћу сјајном, Она прождре свијет, сав се у њој баци. Сва сјетила у једном, трену, нека стану, И тај трен ће дисат' оном истом сјетом. Све страсти нека у један мах плану, Изгорјеће све, истом том празнином. Преображај љубим, из ништа живот рађа, Живот је уздарје иза ког разум влада, Пролазност је недогледног ока умишљеније, Ријека се улива, и престаће да тече. ~ Саша Кнежевић ~ ▼▲ САН Причао је да је изашла из двора, расплетене косе, боса и мокра од кише. . . да вриштала је од бола, јер ружа замирише тад, и никад више. Причао је да палила је свеће, да је свако вече кришом ишла до храма. . . Сејала је магијско цвеће, и ткала кришом, за њега, кошуљу од лана. Причао је да клела је старе, проклињала блиске и ближе, по крви. . . Пљунула је на све што им кваре, на страсти ниске, и оног ко је први. . . Причао је да имао је сестру за коју би дао и душу, на пола. . . Причао је да волео је сестру, дао је душу, она вриштала од бола. ~ Милана Јовић ~ ▼▲ ЕПИТАФ Неко је јутрос тупо на земљу пао правдајући се да нема трења под ногама, да се одупре и укопа у месту постања. Свукуд јуримо, слепи и избледели, налик стогодишњим ратним фотографијама, послатим ка давно спаљеним домовима. Приче се затиру, гробови ћуте, успомене остају на немилост гаврана да их развуку и да наше сумануто осипање добије још једну димензију. У ваздух, увис. Заиста.. Јадни, сиромашни свете, тако ми те жао. Неумивен и тврд, табан нам кида туђи камен окруњен са корице асфалта којим странац облаже загасло срце. Зар не знаш? Њихово сунце пробија кожу, боде у усне и дере уз ребра. Остани, куда ћеш? Чућеш у зору. Не иди, дођи! Овде неком требаш. ▼▲ ПЕСМА АНЂЕЛУ Ноћас у нежан стих те утках Да сећање моје не бледи, Да чекати љубав ипак вреди. У њему чежњу давну описах Ноћас ти лице пожудом умих, Дланом по коси просух среба сјај, Ноћас те срце безмерно љуби,Са мном ћеш ићи до у бескрај. ~ Милена Ћировић ~ ▼▲ НА МЕСТУ ГДЕ ПОЧИВА ВЕЛИКАН ПУПИН /на Пупиновом гробу, Њујорк/ На свето место где сада стојим, и где почива великан Пупин, гледам само у спомен његов, пошту одајем, минуту ћутим. Срце ми бије од узбуђења, на овом месту где Пупин спава, клањам се смерно и изговарам: - Велики Пупине, вечна ти слава! Почивај у миру на месту овом, и нека ти је земљица лака, ја сам дошао из земље твоје, и родне груде твојих предака. Да ти изразим дивљење моје, жеља ме довела овде где стојим, и сада ево клањам се теби, великим делима, сенима твојим. Желим још ово овде да кажем, на месту светом вечне ти куће: - Михајло Идворски, велика дела твоја су нама вечити понос и надахнуће. ~ Милутин Радосављевић ~  |
