КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

КОРЊАЧА И ЛИСИЦА

 

Био је лијеп дан. У шуми је била једна лисичја кућа. Када се лисица пробудила, срећна је отишла код корњаче на доручак и рекла:

- Драга моја корњачо, данас имамо шумску трку. Хоћеш ли да идемо заједно?

- Не знам, имам још пуно посла.

- Молим те, кад завршимо трку доћи ћемо твојој кући и све ћемо средити.

- Добро. Када почиње трка?

- Почиње у три сата.

- Добро. Ћао.

Али лисица је рекла у себи да ће тај трофеј бити њен јер нема шансе да је те животиње побиједе, камоли корњача. Онда је рекла:

- Баш сам преварила ону корњачу, никада јој не бих помогла.

Али корњача је то чула и отишла да пита све животиње да јој помогну да наприви пречицу. Сви су помогли корњачи.

Када је почела трка лисица рече СРЕЋНО, а корњача се захвалила. Лисица је почела да води, али је превише журила и није видјела пречицу. Корњача је била спора и видјела је пречицу. И на крају је корњача и побиједила.

 

Јована Кнежевић

ПРИНЦЕЗА И ЊЕН ПСИЋ

 

Живјела је у дворцу принцеза Клара. Она је имала пса Флекицу. Флекица је била умиљата и послушна. Клара ју је научила разним триковима и вјештинама. Једног дана су отишли у парк да вјежбају научене трикове. Флекица је видјела мачку и почела је да трчи за њом. Клара је потрчала, али се пас изгубио у даљини. Отишла је уплакана кући. Испричала је мами шта се десило. Мама јој је рекла да не брине зато што на њеној огрлици пише адреса и број телефона. Принцеза је туговала данима. Једно јутро ју је пробудило гребање на вратима. Изненадила се када је отворила врата и угледала Флекицу. Поред ње је стајала дјевoјчица Хајди и њен пас Леси. Флекица је јурила Лесија показујући да је стекла новог пријатеља. Од тог дана принцеза Клара, дјевојчица Хајди и њихови пси су постали најбољи другари.

 

Ивана Божић

▼▲

ШУМСКА ТРКА

 

Једног прољећног дана лисица, медо и зец организовали су шумску трку. Лисица и зец су се тркали, а медо је био судија. Циљ је био покрај лисичје јазбине. Зец се хвалио да ће побиједити. Трка је почела. Зец је мислио да зна пречицу и пошао је другим путем. Лисица је стигла прва до циља. Зец је трчао и послије неког времена је схватио да се изгубио. Лисица га је чекала на циљу. Када је зец дошао до циља, схватио је да је изгубио трку и да најкраћи пут није увијек најбржи.

 

Матеј Прохаска

ЧАРОБНИ ФОТО-АПАРАТ

 

Био је један дјечак који је имао фото-апарат. Он га је једном узео и усликао један цвијет. Када је погледао фотографију тог цвијета видио је нешто невјероватно, цвијет је оживио. Он је одмах то показао родитељима. Сваки дан је сликао разне предмете. Ти предмети су изгледали као да су живи. Сваки предмет је изгледао као да се смије и као да добије неки радосни облик. Дјечак је послије сликао своје другаре, а они су изгледали још срећније. Сви су жељели да имају тај чаробни фото-апарат, а дјечак га је сачувао само за себе. Када му је то досадило, није више сликао. Ставио га је на једну полицу у својој соби. Сваки пут када би био усамљен дружио би се са својим чаробним фото-апаратом. Он му је постао као најбољи друг.

 

Давид Травар