Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС


<<назад                                                                                                                                                             _14_
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin




Нова књига
Моји снови| Дорис Дујаковић



ПЛАНЕТА ИЗ СНОВА

Када би читав свијет, био као један цвијет!
Тада би опасни меда, био миран као стари дједа,
онда не би постојао рат и свако свакоме
…био би као брат!

Тада би свако срећан био,
добрим људима живот би био дуг,
а наша планета вртила би се као весели круг
и свако би свакоме био искрен друг.

Нико над другим не би владао,
па добар човјек не би страдао!
Онда би љубав била бескрајна
и не би постојала ниједна тајна.

Сваки би човјек био мио, а свака жена мила.
Таква нам планета треба
да би Земља срећна била,
планета нова, из дјечијих снова!
▼▲

МАТЕМАТИКА

Ако хоћеш матиш лако да схватиш
мораш на таблу да пратиш!
Ако хоћеш да пратиш математику
на часу не вежи патику!

Само упоран буди
и мало се потруди!
Незнање се у знање мијења
кад напамет научиш таблицу множења!

Био задатак лаган или тежак
умјесто бриге, набаци смијешак.
Јер послије вриједног и напорног рада
сигурно слиједи добра награда!

▼▲


МОЈИ СНОВИ

Када би љубави било на све стране
и да једни другима не тражимо мане.

Да имам кућу на Дедињу
и идем у лов на дивљу свињу.

Да ми је друг Ђоковић Ноле
и да се сви на свијету воле.

Да носим ципеле на високу пету
да нико никоме не наноси штету.

Да болести не постоје
да су школе окречене у дугине боје.

Ако се слажеш, ти ме позови
ово су моји најљепши снови.

  

  



Дорис Р. Дујаковић рођена је маја 2005. године у Бањој Луци, гдје и живи и у школу иде. Од најмањих ногу спонтано говори, пише и римује, једноставно у њеним радозналим очима све се у поезију претвара. Објављивала је у рубрици Деца пишу електронског часописа за књижевност Суштина поетике, а гостује и на књижевним вечерима, трибинама и промоцијама, рецитујући своје пјесме.

Осим поезије, воли да глуми у школи глуме у Дјечијем позоришту Републике Српске.



Предговор за збирку Моји снови написала је
Стевка Козић Прерадовић, пјесникиња


Прва сновиђења

 

Свијет се пребрзо мијења и људска врста напречац зри…

Моја најмлађа другарица десетогодишња Дорис Дујаковић исписала је прву књигу пјесама током једне школске године и одлучила да их укоричи за свој једанаести рођендан.

Пред нама је Дорисина збирка Моји снови, гдје ова бистра дјевојчица оживљава стиховима свијет око себе: у кући, школи, природи, увијек по мјери својих сновиђења на сваком кораку.

Изражава се течно, језиком јасним и неусиљеним, урањајући покаткад дубоко у свијет дјечије маште гдје би јој, с обзиром на доб и став, можда позавидио и сам  Чика Јова Змај, јер у свакој Дорисиној пјесми има бар по један домишљени стих који пјесму надраста и даје јој праву умјетничку боју.

Снажно је раширила крила дјетињства непосредношћу осјећања у блиским темама себи па због тога, нема сумње, да ће њена књига Моји снови бити прихватљива малим читаоцима – првенствено школским вршњацима. Мотиви и теме су непосредни из свакодневног живота који се, на жалост, негативно мијења и усложњава. Из уочених неправди свуда око нас буди се здрав глас за љепоту и правду међу људима.

„Мајке најљепше причају бајке“, учи нас ово десетогодишње дијете и ми му вјерујемо. Вјерујемо и да „Вуку би срећа била највећа/да се са њим играју дјеца“ итд.

Без учитељице, вјероучитеља, Светог Саве, Николе Тесле, родитеља, игара и читања књига, не би било сунца, ни луне, ни свемира у мирној галаксији ухватљивих и неухватљивих сновиђења млађане Дорис Дујаковић.

Желим јој испуњење свих жеља које ће на фону одрастања, надајмо се, сачувати исту пјесму љубави и радозналости, а у новим књигама још већу љепоту и стваралачку пуноћу.