ШКОЉКА ЉУБАВИ Заробљен у жудњи зачаране шкољке започех на јави бисер сна лучити... Амор оживео љубави ми бољке, бисером судбине жели ме мучити. Дисао сам дахом љубавнога плама, пупољака маја, загрљаја твога, упијао булке образа, без срама, искрења купина ока судбинскога. Беху нам мрежени прсти тела жељни... Ваљкасте равнице удова ти мазни' – на нашем олтару, стидњом раскриљени девици у славу – нудише се казни. Слутња је тињала од грешна почетка љубави нам моћне, на бол осуђене... Нема нагле среће без кобна свршетка, остадоше само снене успомене. ▼▲ ЗЕНЕ ТАЈАНСТВЕНЕ Тајанствена Жена, у царству заблуда – судбинске лепоте, замамних очију, обдарена снагом ванземаљских чуда – кô краљица влада. Зене тајну крију. Вечну славу сања. Из светова снених допиру нестварне светлости са трона. Опојношћу блудње удова ватрених вара главе празне мужјака пиона. А кад лажна срећа битисања њена осети окове пролазности неме, постаје немоћна кô срна рањена – свака зора нова рађа бόра бреме. Очима освете, болом заборава снажи моју патњу, на спроводу дана, опија мирисом затрованих трава, тајну сахрањује греха сам’ њој знана. Још грли ми јаве и снова играње, разбуђује плавет пожудних немира. Кад паперје руди, у глуво свитање, знам, то Љубав нуди Жена мог свемира. И вечно ће сјати зене тајанствене, у клици Живота криће страсти лице... Усне развратнице, бестидно румене, маме на пољубац уклете Девице. ▼▲ БАХУСОВА ПЕСМА СРЕМИЦИ Ој Сремице, горда паунице, што си мигом ока варавога и заносним зовом обрвице оп ̓ јанила момка ватренога! Ој Сремице, моја јогунице, не терај ми инат, радоснице! Драже су ми звездане зенице него булке сред млечне пшенице! Ој Сремице, чила играчице, ијујукни гласом од анђела, украшћу ти песму грла бела, поклонити срце из недара само пођи за мене бећара! Ој Сремице, једра невестице, играли ти прсти мојом косом док газила грожђе ногом босом. Бахусовом жицом зачиграла и пуцем ме грожђа даривала! У загрљај прими ме, Сремице, ораћемо драге нам равнице – блистаће ти сузе радоснице у наручју влатале пшенице! Разиграћу вранца по пољима, бићеш моја вила у ноћима! Распламсаћу ватру твојих зена на недрима мириснога сена! Љубав чека на зов привиђења, чежња твоја откривена, нага дарује ми ватру сновиђења – гаси пламен, о, Сремице драга! | ▼▲ ФРУШКОГОРСКО ЛУЧЕ Бранку Радичевићу 1. Возио сам малу на бициклу босом ногом газила је штиклу. Волела је да на штанглу седне испред мене, лудетине чедне! Кратка јој је сукњица и блуза ветрић пирка, вирућка јој гуза! Сјурисмо се обронцима Фрушке, гледа грожђе, а ја љуљам крушке! Љуљке зборе обронцима горе, корман врда, све се брдо мрда! ‒ Као Фанђо возиш, вид̓ будале! – опомињу крушчице ме мале. Нежно гуче фрушкогорско луче момче фрче, све брчиће суче! 2. Возисмо се летњи дан поподне походисмо стазе гроздородне. Ујахасмо родноме Врднику чекај мала, сад ћеш гледат дику! Улетесмо до сама базена перје збаци анђеоска жена! Сину тело те нимфе из мора сва је једра као Фрушка гора! Заронисмо на данце базена – потопи ме страствена сирена! Душа поче да од страха грца мала моја хоће – комад срца! Када виде да то није шала извуче ме па се насмејала. ‒ О, господе, каквог шоњу нађох! Из базена покуњен изађох. 3. Зајахасмо натраг с горе Фрушке – о, како су п ̓ јане сочне крушке! Спуштамо се, лудо бајс врлуда – да издржи штангла, луда руда! Вози бата ајгираста ата низа дољу као акробата! Јечи мала, одјеца планина после брда иде – удолина! – Чекај, лоло, отпаде ми штикла! – викну мала на штангли бицикла. Ех, све мислим биће шансе нове цури драгој да остварим снове. Купићу јој „фићу“ половнога доста јој је штангле бајса мога! Да не дрнда гузу дуж калдрме кад је будем труцкао до Руме. Држаће се, јадна ли јој нана, и мотаће риђана волана. 4. Да л ̓ је било или није било важно није – топло било крило! Тако беше, сад се страсно прича како малу возио је чича... Изнад цвета две пчелице лете још се не зна кад ће стићи – дете!?  |
|
|
© Бр.61 © Бр.60 © Бр.58/59 © Бр.56/57 © Бр.54/55 © Бр.52/53 © Бр.50/51 © Бр.48/49 © Бр.46/47 © Бр.44/45 © Бр.42/43 © Бр.40/41 © Бр.39 © Бр.38
© Бр.37 © Бр.36 © Бр.35 © Бр.34 © Бр.33 © Бр.32 © Бр.31 © Бр.30 © Бр.29 © Бр.28 © Бр.27 © Бр.26 © Бр.25 © Бр.24 © Бр.23 © Бр.22 © Бр.21 © Бр.20
Copyright © 2013 - 2020 Суштина поетике. Сва права задржана. Правилник часописа
Свако јавно публиковање без навођења извора преузетог материјала, подлеже закону о кршењу ауторских права.
Забрањено је штампање текстова са овог сајта без дозволе аутора текста или главног уредника часописа.
