МИСАО У РЕЧИ Моћ речи лажне, свирепе и црне, Све оно што изговорено није, Да од значења њена и ум трне. Међ` редовима мисô што се крије. Kô авет из неке песме, звер у њој Гледа човека на пропланку, сам, Дивља, очи од глади махните јој. Он стоји без речи, ветром ишибан. У сутону што по њему пада, зри Страх од мртвог дана, зверињег пира. И крв у жилама пенуша и ври Чује се пролом небескога хира. Промрзле речи тек трен би да згреје, Ал` мисô се лицу грохотом смеје. | ▼▲ МИСАО Заробљена мисао По ходницима Мога безумља чека свој час погубљења. Умотана у црни плашт чучи, ослушкује кораке егзекутора. Али врисак је узе и би ослобођена. Развејана по пољима стрни, по врховима грана, сад лети без циља, бежећи од речи црних, изван себе, сама. ▼▲ | ВЕРУЈЕШ ЛИ Верујеш ли да си мом оку вид И слуху чулна музика тиха Верујеш ли да ниси тек привид Већ сан на јави што се њиха. Верујеш ли да си патња нема У којој ми чежња лагано мре Сновиђење у мени тек дрема Да ти дамаре чујем као пре. Верујеш ли да ми дрхти тело У безнађу жељом опијено И пољубац на усни ми врело Извориштем страсти преплављено. Веруј да је дан ноћ кад те нема И ноћ ми дан, јер те сан припрема. |