Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

<<назад _12_

https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin

Четири песме | Невена Лишанин

Отуђење

Заборависмо своје име.

Мењали су нам порекло.

Други нам сад пишу риме,

како нам тече мед и млеко.

Оставише нам стварну привид

те се с њом стописмо.

А кад нам ослепеше вид,

с тим се лако помирисмо.

Небитна лица, смешне креатуре

мозак нам неприметно празне.

Да ће нам бити боље, кажу карикатуре,

и ми поверовасмо у неистине разне.

А кад нам сервираше примитивизам,

с радошћу га дочекасмо.

Вратише нас у дарвинизам.

Сопствено сунце угасисмо.

Тешки дани нам дођоше.

Традицију позвасмо.

Карикатуре осташе.

Ми остали одосмо.

▼▲

ПРИВИЂЕЊЕ

Не веруј ми

Ја сам само привиђење

Онога што зовеш судбином

Само мали трачак наде

У твојим сновима

Твоја мисао у слатким ноћима

Што те отргне од стварности

Самоћа твога разума

Који ти срцу помрси конце

Звезда над твојим облацима

Облак под твојим звездама

Не веруј ми

Докле год ово судбинско привиђење

Оставља наду у мојим сновима

Да ће нам се мисли отргнутих ноћи

Помрсити са самоћом.

Тада ми поверуј

Да сам само звезда твојих облака

▼▲

ЈОШ ТРАЈЕ

Пробуди ме

Шапући ми најлепше тајне ноћи

Казуј ми своје најскривеније стихове

Јер докле год смо овде,

време не постоји.

Искради се из сопствених мисли

Ја сам ти у њима.

А на овом месту које спаја судбина

Први пут играмо наш последњи бал.

Чујеш? Киша нам даје ритам.

А када ти будем недостајала,

Завири у своје срце.

Тамо ћеш ме пронаћи.

А ја ћу знати –

Бал још траје.

26. 3. 2016.

▼▲

НЕПРИМЕТНО

Можда ће се о нама песме писати

Не дуге

Већ сасвим мале

Од три-четири стиха

Јер како би се и могле писати дуже

О ономе што је трајало кратко,

Незнатно, неприметно

Неприметно за друге

А за нас

Дуго тек толико да се напише песма

Толико да се може просудити

Да што је краћа песма

То су дужа размишљања

Колико смо онда у ствари трајали?