СЛАТКО Слатко зри, нижу се гроздови гњили, Месец се огледа кроз зрневље, Зачеље, процвата ових предела живих. У устима се отапа сласт, милиност, Која ждрелом, као питко вино Опија свест и клас, Бисере опна семена ситног. Слатко ми да мислим на сладост И гргоћем опијум парфема бритког, Мислим, сад мислим на младост Шапатом, ехом, молим за благост. Слатко ми да прижељкујем немир у себи Који доноси помисао да само постојиш, Тако ми слатко да треперим док зборим Речи, графити, знаци, реченице, тачке да бројим... Слатко ми да си ту. И чекаш. Слатко ми да се смејеш,да си ипак ту. И гледаш. Слатко ми да цупкам, Чекам казаљке сат, Слатко ми да откуца дванаест И уђеш сам, Непозван! ▼▲ ДРХТАЈ Дрхтај се страшћу спрема за јад! Простире се кроз поглед и незлослутна надања... Дрхтај се жељом спрема за сан! Паучином плете сјај зеницама, И чући под бистрином,ах! Дрхтај ме моли да побегнем сад, Остварим трептај крила анђела босоногих. Дрхтај ме тера да потрчим, лак, Одлутам ехом до дубина... Ах... | ▼▲ ОТКУД Обриси ноћи чувају тајну, што прожима ме сваки дан, ту сам, на прагу сањалишта зрелог, а не знам – имам ли шта да ти дам? Жар, ватра, страст; Шта ли је? Ко зна где сакривена бди, изнад надања мојих свакодневних, чекам да покуцаш ти. Трзај, вапај, страст; Шта ли је? Чекам, стихијски, теби да дам, гнев, пакао, туге; Шта ли је? Обузима ме... Како? Умирем за тобом сад… ▼▲ ЈУТРОС Јутро прождире таму, окреће вретено и потеже звонике у суседству... Јутро росом залива очи моје, бадеме орошене кишом од јуче... Јутро зове да заувек сазнам ко сам ја, и одговорим на питање туђе! Је ли то трунка зрака засењује помисао да лепше све, јутрос, на домак, ту је. |