Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС


<<назад                                                                                                                                                             _14_
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin




Четири песме | Марија Стојчевић




СЛАТКО

Слатко зри, нижу се гроздови гњили,
Месец се огледа кроз зрневље,
Зачеље, процвата ових предела живих.

У устима се отапа сласт, милиност,
Која ждрелом, као питко вино
Опија свест и клас,
Бисере опна семена ситног.

Слатко ми да мислим на сладост
И гргоћем опијум парфема бритког,
Мислим, сад мислим на младост
Шапатом, ехом, молим за благост.

Слатко ми да прижељкујем немир у себи
Који доноси помисао да само постојиш,
Тако ми слатко да треперим док зборим
Речи, графити, знаци, реченице, тачке да бројим...

Слатко ми да си ту.
И чекаш.
Слатко ми да се смејеш,да си ипак ту.
И гледаш.

Слатко ми да цупкам,
Чекам казаљке сат,
Слатко ми да откуца дванаест
И уђеш сам,
Непозван!
▼▲

ДРХТАЈ

Дрхтај се страшћу спрема за јад!
Простире се кроз поглед и незлослутна надања...
Дрхтај се жељом спрема за сан!
Паучином плете сјај зеницама,
И чући под бистрином,ах!

Дрхтај ме моли да побегнем сад,
Остварим трептај крила анђела босоногих.
Дрхтај ме тера да потрчим, лак,
Одлутам ехом до дубина...

Ах...

▼▲


ОТКУД

Обриси ноћи чувају тајну,
што прожима ме сваки дан,
ту сам, на прагу сањалишта зрелог,
а не знам – имам ли шта да ти дам?

Жар, ватра, страст;
Шта ли је?
Ко зна где сакривена бди,
изнад надања мојих свакодневних,
чекам да покуцаш ти.


Трзај, вапај, страст;
Шта ли је?
Чекам, стихијски, теби да дам,
гнев, пакао, туге;
Шта ли је?
Обузима ме...
Како?
Умирем за тобом сад…
▼▲

ЈУТРОС

Јутро прождире таму,
окреће вретено и потеже звонике у суседству...
Јутро росом залива очи моје,
бадеме орошене кишом од јуче...

Јутро зове да заувек сазнам ко сам ја,
и одговорим на питање туђе!
Је ли то трунка зрака засењује помисао
да лепше све, јутрос, на домак, ту је.