Цртице
| ▼▲
Траг у времену
Чуда су могућа. Провела сам афричку ноћ у Новом Саду. Јак и врео вјетар спајао је електричне жице попут тијела младих дјевојака и момака што плешу уз там-там бубњеве, варничило је и свијетлило на све стране кроз прозор мога сигурног уточишта у једној улици липа града којег волим, града са комадићем мог неба. ▼▲
Песма
ТВОЈЕ СУНЦЕ
(из циклуса минијатура „Моје сунце у Твојим очима“)
Сунце грије.
Моји дани пошкропљени
нијансом сиве,
освијетлили се никад не би
да Те није.
Замагљено око
се смије.
Отварам латице своје,
пружам Ти љубави боје.
И лијепо ми.
Клод Моне |