Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС


<<назад                                                                                                                                                             _15_
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin




Тесли у част | Ђуро Шефер Сремац
Поводом 160 година од рођења Николе Тесле
(10. јул 1856 - 7. јануар 1943)



ТЕСЛИН ТОЧАК
(песма на слово Т)

Ток-по-ток, ток-по-ток... 
тече, тече титрав поток!
Таласић кô злато светлуцао
тајну крије – то је Тесла знао.

Точак тумба воденица поточара
електрику точак струјни ствара.
Тамом светли тај сунцокрет жут
и детету осветљава пут.

Ток-по-ток, ток-по-ток...
врти точак титрав поток!

Тајанствен му мотор
вретено му ротор.
Торокала поточара стара:
– Електриком бљешти Нијагара!
Тесла откри златну тајну свету
и осветли читаву планету!
Струне жуте светлуцају тмином 
Тесла маштар титра месечином!

Ток-по-ток, ток-по-ток...
точак Теслин врти поток!
▼▲

ТЕСЛА – МАГ СВЕТЛОСТИ

„Ко истински жели да схвати сву величину нашега доба,
 треба да се упозна са историјом науке о електрицитету. 
Ту ће наћи бајку какву не зна ни „Хиљаду и једна ноћ.“

       (Никола Тесла)

Ноћ је владала широм планете
Играле виле и вилењаци...
Крај воденице маштало дете:
О, како се кроте муње и облаци!
Лепезу светлости даћу људима
Искру небеску – чудо над чудима!

Тако и беше. Моћна Нијагара
Ехом капљица одзвања светом...
Светлости ројеве Тесла нам ствара
Лепоту расипа Прометеј планетом
Из звездана свемира с нама разговара!

▼▲


ПЕСМА О МРАКУ

У трену електро-несташице
док свећа обасјава лице,
очи напрежем и уздишем,
размишљам какву песму да пишем.

Лете идеје, мисли се роје
и, најзад, искра севну тмином: 
срочићу песму чије су боје
саткане бајном месечином.

Уплашиће се авети света,
разбежати сви мрки мракови!...
Песма ће сунцем да процвета,
украсиће је рујни макови!

У друштво позваћу све свице неба,
заројиће се жмиркаве звездице,
фењери, лампице – ако затреба
да светлост живота обасја лице.

По соби расућу 
косу Месеца
да светле витице
 исплету деца.
Корак по корак и песма стиже,
у бици с мраком, к светлости ближе,
јер док сам стихом терао тмину,
сијалица одједном – сину!