Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС


<<назад                                                                                                                                                             _20_
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin




Четири песме |  Марко Јовић




ЧЕКАЊА

Истина...
Чекајући изгубила си много времена
Али:
Да ли су та губљења времена 
икада била чекања?
Могу ли губљења да се претворе 
У нека нова чекања 
Ти ћеш то да ми кажеш
Сигуран сам да знаш
Стајање испод трема 
Које траје минутима 
не морају да буду чекања 
јер она су увек предвидљива 
као киша 
светлом грмљавина и
Гужвањем облака 

А сваког дана у граду се дешава
По једна....Чекњава
Он чека Њу
Она чека Њега 
Неизвјесна!
Истрајна!

А Ти?
Ти би хтео 
Брзо-хитро 
Несумњиво и неумитно
Но......
то су очекивања 
Из којих се обично не рађају
Ни Чекање ни Чекњава 
Можда губљење времена?

Чекање је сува порука
Упркос кишама прозирним као мед 
Само под туђим мислима хрскава
У вакууму лепршава 
Можда давно записани след 
Који траје 
некад
трен - горчи од пелина 
а некад 
Вековима Слатким кô малина 
▼▲

ЧАША ГНЕВА

И опет градом кружи понуда што вреба 
Да душу своју ти Бадњаком заложим 
Па искром варнице похотно пожелим 
Што ни у бунилу не смем ни да помислим 
Да  л’ мене вреба коме ли треба?

Храстовина Божићна сигурно није
Слутим да је проклета 
може ли да буде света?
Ко је само једном проба ил' попије 
Смирају почиње занавек да смета 
Да би лакше срце вијугом оковано
остало и у сну будно 
и тако заборавило да чека и снева 

Да није та понуда попут усуда 
Сребрна чаша смрдљивог Гнева?
Опет! 

▼▲


МАЧ

Тај мач што видиш у мојој руци 
Задах лажног осмеха просеца
Не отима луку броду нит' брод луци
Изгрева ми после заласка Сунца 
Бранећи право Месеца 
да по дану могу да видим 
његову силуету
Пред Неправедником ако га испустим....
Моја је кривица!
Све ће бити порота 
▼▲

СУШТИНА 

Близу темена 
Шаптавим криком
У дуету!
Каскадносве јачим  густинама 
Правећи мост
Готово заустављена!
Удара у два елипсаста немира
Чело!

Беоњача и Зеница 
Кроти два елипсаста немира 
Ал'ипак без вечитог смираја 
Сваког трена жељно 
Непоновљивог погледа
Очи!

Густина незаустављена 
која није спласнула 
Оваплоћење  је постало 
Цветова мириса и 
Трагова задаха
Нос!

У његовом подножју
Крваво тесто, маса глинена
Нитима паперја 
наслеђа прожета
Усне!

Ал' ипак ја те питам: Чега има још испод
тих раскошних мишића и ткива?
Ком бескрају они су Исход....
Којој буци су они Тишина. 
▼▲


  
Биографија


Марко Јовић је рођен је у 22. 03. 1985. године у Вараждину (Реп. Хрватска). Живи и у Београду. Завршио је Правни факултет у Београду 2009. године. Тренутно је хонорарни адвокатски сарадник.  Иако је од најраније младости показивао склоност ка литерарној уметности, није нигде објављивао своје песме, осим повремено на веб страници Адвокатске коморе Србије те страници ''Боља адвокатура''.