ЦВИЈЕТ У ОКУ (Оној у облацима) 1. Рекох: Уђи у цвијет И напиши пјесму о њему. Увече, у њеном оку цвијет заспао. У дубоком сну чека зору, Да пробуди смијешак оне У чијем оку сања, јер зна – Смијешак ће пробудити сунце И биће нови дан, другачији од свих. И цвијет ће опет процвјетати И у њеном оку биће букети За оне које воли. Заноћио цвијет у њеном оку, Покрио се пергаментом капка, Миловале га трепавице, Гријале зјенице. У сну, цвијет се расуо у пупољке. Ујутро – расцвјетала планета Пробудила сунце. Из њеног ока У освит изникао нови цвијет. И не види се небо, Свуда - насмијане латице.
2. Кренуо један цвијет свијетом, Да тражи коме ће мирис и љепоту подарити. У цвијетњаку све мирише, Његов мирис губи се у мноштву. Боја његова у шаренилу Остаје без смисла. На ливади... еј, шта су латице Према лептировим крилима, Шта је мирис једног цвијета У успављујућем мирису трава! У шуми мирис свјежег хумуса Одбија све друге мирисе, А љепота дивље папрати, Какву је у лијепој руској вази Држала Десанка Максимовић У свом београдском стану, Надвисује љепоту сваког цвијета. Лутајући тако, наш цвијет слети на длан уснуле дјевојке. Мирис њене коже и мирис цвијета Стопише се у један, А љепота латица озари уснуло лице. Дјевојка се претвори у лептирицу И од тада мирис и љепоту Просипа свијетом.
| 3. У око уснуле дјевојке Мјесец спустио цвијет. Ујутро – Два цвијета у кревету
4. У ноћни цвијет Сјатиле се звијезде. Јутрос свјетлуцају У њеном оку. 7. 7. 2016. 5. Дјевојку с цвијетом у оку Дочекао дивљи цвијет у завичају. Пружају латице један другом, Хоће два ока да споје у загрљај.
6. Кроз отворен прозор Лахор нанесе облачак Пун смеђкастих праменова. Би ноћ зреле мјесечине И други облачак, Несташан као зечић на цвјетној ливади док не угледа орла у плаветнилу, донесе сјетно око у коме притуљена сунчева свјетлост засјени границу имеђу дана и ноћи. Трећи облачак би пун стихова У којима ниси могао распознати Шта је сјета а шта усхићење. Тако облаци испунише собу сном И у њој више није било мјеста За оно што неуки називају стварност.
|