ИЛИНДЕН Илинден. Војводе видају ране. Бесни коњи њиском запараше сан, моме расплићу косе, преклињу дан да им сватовским јутро сване. Низ Вардар некрсти спалили села, из му̑ка тмули васкрсава глас: у огњу је смрт, у огњу и спас, за расуте кости и трошна чела! И сину муња на тврдом длану, стеже песница, мишица плану; из ока прснуше спржени угарци. Запиташе зурле на пиринској страни, с Мечкин камена ударише тапани, Крушевом тешкото заиграше старци! ▼▲ Очекивали смо гласове коњаника, слушали јав ждребица. Око глава змија се увијала. Да се смејемо смо хтели: спречи нас разум. Да убијемо смо хтели: спречи нас лудост. ▼▲ ПОМРАЧЕЊЕ, ПОНОЋ Отежалу земљу голем пламен лиже: у оцу заспало прошло и будуће. Устајале воде врели ветар бије: кроз памћење мутне реке теку. Помрачење ума замрачило небо: непознату наду деца у сну таје. У скровитом хладу јављају се жбири: све људско и мушко заклопила поноћ. ▼▲ У рало се перо преметнуло да преорем поље нишевачко а стрицу ми црно испод нокта. На глави ми жито изникнуло, а сестра ми снопове везује. Тимок ми се у очи улива, а очеве њиве поплавило. Земљу мајком, а мајку ми крије. На северу зар болујем јужно. | ▼▲
Многе су ноге
ову бразду газиле,
љуте се звери око ње спориле,
питомо биље у обиљу
зборило и корило,
многе је руке плодиле,
мој праоче. Да л' отићи ил' остати,
запевати ил' проклети
кад при звезди породи се,
покрај друма утабана
до амбара и подрума,
земља мати.
Браздом стати и убрати
жути дукат сиромаха
ил' отићи и остати
много лета без годета,
мој праоче.
▼▲ПРЕД ПОВРАТАК За све ове године нико не уби тврдоглаву аждају и не узе цареву кћер (нико не стави прст на ороз, на образ). Све ове године сити остадосмо гладни, као девет гладних година, мој праоче! ▼▲ САН
Заволиш две слепе птице.
Поверујеш
у два значења пепела.
Радослав Вучковић рођен је у Нишевцу (источна Србија) 1949. године. Дипломирао на Филолошком факултету. Пише поезију, кратку причу и преводи са македонског језика. Један је од оснивача и уредника часописа Бдење. Објавио је следеће књиге поезије: Три срцоказа (Прокупље, 1970); Са пештерских источника – коаутор (Пљевља, 1987); Корени и корови (Чачак, 1988); Бунила (Београд, 1990); Тавни наук (Ниш, 1994); По распећу (Младеновац, 2000); Радовање и играње (књига за децу) – коаутор (Ниш, 2002); Источно тројство – коаутор (Београд, 2007); Бдења и буђења – коаутор (Сврљиг/Књажевац, 2010); Песме (Сврљиг, 2011); Превод драме Атанаса Вангелова Неодређене личне заменице (Сврљиг, 2012). Превођен и награђиван. Живи у Сврљигу. |