ИЗНЕНАДА ако је твој сан изненада прекинут једне ноћи и живот ти погледа у очи кроз вриштеће очи беспомоћних људи застани и размисли и у том моменту кад постанеш тих као шума што је заборавила гласове јелена помисли на смех што још увек титра негде оних дана док си скупљао светлост из мрака црвени каранфил на твојим грудима белешке из филозофије под твојом кошуљом помисли на улице у којима си вриснуо шетајући оног поподнева што беше чисто и јасно као дрхтав лист на киши помисли на оне пријатеље и оне пророке за које не знаш где су сада ако се време изненада смрзне мрачним погледом у јадниковим тужним очима растући као тумор у твојим очима ако ништа и нико не може умирити жалост у теби помисли на живот, ту луду вештицу, и човека, живота детета са којим се осећаш повезан чистом љубављу, тог мргодног другара тај океан без дна и насмеши се са великим цветом у својим очима ▼▲ ПОСЛЕДЊИ ПОКЛОН на месту где је усамљено дрво умрло птице лете три пута, високо горе, около наоколо тек да понуде жалост вилама лишћа заштити га, заштити коначан сан овог доброг дрвета благосиљај га умирујућим речима са зрацима тек рођене звезде покриј његово невино стабло обмотај му усамљено тело умирујућим речима речи само и само речи су очекиване од живих те бескорисне речи узалудне сада све је готово, ни ветар ни раздрагани жамор црва у дрвећу ни месечине у ноћи ни проклета тама ни живахан смех сунчеве светлости неће миловати његову кожу о птице вратите се, летите високо горе, около наоколо цвилите, пустите своје сузе у његово избледело лишће нека то буде последњи поклон живота за дрво о птице летите високо, около наоколо, три пута још на месту где дрво је умрло у овој радосној шуми, потпуно само ▼▲ ИЗГУБИСМО СЕ У НАМА САМИМА разговарале смо иза камина самоћа и ја оставиле смо гласове на стољњаку и одшетале плави месец је такође шетао са нама мачка боје лешника гледа заслепљено треперећа црвена светла стајала је и гледала у сенке испреплетаних духова што падоше у воде Боскаде као усамљени лав протежући се неко време човек је седео сам жена је седела сама били смо нас двоје ти са мном ја с тобом рука у руци побегли смо из претрпане скупине самоћа и придружили се усамљеној скупини прво смо читали тугу једно у другом онда смо сели на мокру траву ти си говорио остајући тих ја остављала тишину да говори док су бродови у Боскада луци чекали на људе светла су се угасила мачка је отишла остављајући нас двоје на мокрој трави на месту у времену тебе и мене... ▼▲ СЕЋАЊА СУ ТАКОЂЕ... оголила сам своје гране и разбацала звона лишћа по ветру носила сам суву траву из давнина рекох, ватра би требало да буде велика у шумама изгорелог срца ако су дани тишине камење на прагу врата ако они пресецају плаве улице у венама смех њихове самоће мора да се чује у свитање голотиње дрвећа мора да гори као ватромети што се врте ватра мора да буде велика сећања су такође покривена пепелом на гробљу љубави | ▼▲
РАЊЕНЕ ЖИВОТИЊЕ
I
били смо тешке смрти на крилима брзине
само нас је страх хранио
у устима ватре остављали смо тело
газили смо кожу кроз пепео ватре
не знасмо шта долази после ноћи уопште
заборависмо како смо волели
наше су љубави такође биле рањене животиње
ми смо били рањене животиње у нашим љубавима
размењивали смо себе са другима
лица нам се умножавала у нашој малобројности
били смо други што не знаше друге
били смо многи, да л' постојасмо, претпостављасмо
били смо давнашњи, уморисмо наш глас
сахранисмо наше шуме у нашим гранама
и заспасмо у корењу тишине
II
наше корење је такође трулило у тишини
миловасмо змије од меса без додира
изградисмо ледене замке у нашим срцима
у тами имагинарних вођења љубави
у залеђеним срцима замака
љубили смо ватру на устима тела
били смо рањене животиње у нашим пећинама
уморни стражар наше крви био је страх
страх је био тај који је чувао кућу наше крви
изгубисмо време и бејасмо заглављени у тренутку
животиња у нама гребе мермер
као папир што цепа своју реченицу
као унезверена реченица што цепа свој папир
ми кидамо чворове омче живота
ми немамо его за ношење него лаж
▼▲ КАМЕНО ОГЛЕДАЛО У знојавом месу ноћи живот, та тешка грива баца прашину ништавила у ваздух ка неонским светлима реклама што звоне према сенкама иза челичних решетака постери се крећу преко уморних булевара смех разбија камено огледало времена, свиленим чекићем кристали ветра бивају разбацани около рукама ноћи гомила у паради игра док прилазе као сјајне златне полуге у залеђеним очима ноћи сузе усамљеног коња што цвили тихо сјаје живот, та тешка грива лети тамо вамо у угашеном даху звезда стари коњ умире на дрхтавом снегу стари коњ умире коњ што једном је рођен као мала звезда гледајући према свету стојећи међу питањима на снегу што стење богови и људи га не виде они скачу у радосној осунчаности ноћи светла, она се појављују и нестају на дрхтавом снегу коњ изгледа као мрља на улици баш као перо које само што није полетело у зрак, лако и танко обале живота бледе у даљини пахуље одумиру на твоме лицу гомила у паради игра док прилазе смех врисци коњ гомила ђубрета ништа бивају сахрањени у распадајућој ноћи срца ● Песме са енглеског превела Наташа Бајић
 Ајатен Мутлу, турска песникиња и писац је рођена 6. октобра 1952. године у Бандирма, Турска. Дипломирала на Факултету за менаџмент Универзитета у Истанбулу 1975. године. Постаје политички активна са петнаест година и придружује се покрету за женска права. Преводи дела жена песника из антике до данашњих дана у селекцијама из целог света. Превела је и поезију неколико српских песника. Добитница је Ибрахима Илдизоглу књижевне награде (1999), награде Међународног састанка песника Јалова (2001) и Сунулах Арсои књижевне награде (2005). Књижевна дела: Одупри се моја љубави (1984), Време долази када... (1986), Траг пепела (1993), Ка мору (1996), Дете и вече (1999), У потрази за изгубљеним значењима (2004), На прагу (2009) и друге. |
|
|
© Бр.61 © Бр.60 © Бр.58/59 © Бр.56/57 © Бр.54/55 © Бр.52/53 © Бр.50/51 © Бр.48/49 © Бр.46/47 © Бр.44/45 © Бр.42/43 © Бр.40/41 © Бр.39 © Бр.38
© Бр.37 © Бр.36 © Бр.35 © Бр.34 © Бр.33 © Бр.32 © Бр.31 © Бр.30 © Бр.29 © Бр.28 © Бр.27 © Бр.26 © Бр.25 © Бр.24 © Бр.23 © Бр.22 © Бр.21 © Бр.20
Copyright © 2013 - 2020 Суштина поетике. Сва права задржана. Правилник часописа
Свако јавно публиковање без навођења извора преузетог материјала, подлеже закону о кршењу ауторских права.
Забрањено је штампање текстова са овог сајта без дозволе аутора текста или главног уредника часописа.
