Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

<<назад                                                                                                                                                                  3 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin



Збирка кратких прича
Карењина и Вронски у задимљеној крчми | Ранкo Павловић 


 




Припремила: Јелена Глишић

ЗА ЊЕГА НЕМА ПОСЛА

 

Сваког радног дана, тачно у осам сати и петнаест минута, према реду вожње градског саобраћаја, долазио је пред шалтер бироа за запошљавање.

Има ли посла за мене?

Увијек је постављао исто питање и увијек истим, равнолинијским гласом.

Нема!

Смјењивали су се службеници с друге стране шалтера, али је одговор увијек изговаран једнако, хладно, као да долази из ледаре.

Тако из дана у дан. Смјењивала су се годишња доба, пролазиле су године, а њему нису сметали ни киша, ни снијег, ни вијавица, ни поледица.

Има ли посла за мене?

Тај готово метализовани глас и даље је сваког јутра кроз отвор шалтера неком студени запљускивао службеника који није морао да размишља шта ће да одговори.

Једног јутра дочекаше га пред шалтером три службеника, у тамним одијелима, чврсто стегнутих кравата, строгог израза лица.

Има ли...?

Остатак питања остаде у грлу, као трпак залогај недозреле оскоруше, кад се суочи с плавичастим сјајем челика у очима оног средњег, највишег.

Хоћемо да вас замолимо, поче средњи,  да више не долазите или да се преквалификујете. Код нас је, настави, а лед из погледа заструја у његовом гласу, као што смо вам више пута рекли, код нас је давно укинута смртна казна и за џелате више нема посла.

▼▲

ГОДИНЕ У СУВОМ ЛИШЋУ

 

Погурен старчић полако се кретао тротоаром надсвођеним крошњама кестенова, липа и платана у којима је било још пожутјелих листова. Штапом  пред собом разгртао је суво лишће и кроз наочаре јаке диоптрије претраживао асфалт, мјестимично одигнут набреклим жилама дрвећа.

У сусрет му је долазио нешто млађи старац, усправан, без штапа у руци.

Шта тражите? упитао је кад су се мимоилазили.

Своје прохујале године, одговорио је старчић не подижући поглед.


У сувом лишћу? изненадио се пролазник.

Зар мислите да је прохујале године требало да тражим међу листовима док су се зелењели у крошњама?

Кад изговори посљедњу ријеч, његов поглед запљусну велик лист платана, сличан сунцем обасјаном бакру.

▼▲


ПУТНИК

 

Али, рече човјек који је ушао у кафану и стао за шанак, као да наставља започети разговор, ја заправо не знам куда путујем.

Шанкер пред њега стави празну чашу и три боце жестоког пића, па погледом упита из које жели да му наточи.

Свеједно, рече придошлица и смркнутим очима претражи сасвим празну кафану.

Шанкер наточи рум, јер му се у том трену учини да је путник приспио с неког давног једрењака.

Човјек извади из џепа новчић необичног изгледа, какав шанкер до тада није видио, спусти га крај чаше, подиже кажипрст десне руке до чела у знак поздрава, окрену се и пође према вратима.

А пиће? покуша шанкер питањем да му препријечи пут.

Журим, разли се одговор кафаном и слеже по столовима као прашина коју нешто јачи повјетарац подигне са сеоског друма па се полако спушта по околном жбуњу. 



Из прошлог броја>>>