Магистрале Крсне ми славе светога Јована Одметнућу се одмах у хајдуке Свестан да није време од земана Отићи ћу. Терају ме српске муке Војеваћу за свето српско име Српску признату част и српску славу Косово српско ја бранићу тиме И пркосно стати пред аждају троглаву Бог ми је сведок у овоме часу Окренућу се народу и Богу Животу српскоме и српскоме спасу Уверен у љубав и српску слогу Радоваће ме права српска срећа И име српско скинуто са распећа ![](data:image/svg+xml,<svg xmlns="http://www.w3.org/2000/svg" width="15" height="15"><rect fill-opacity="0"/></svg>) Крсне ми славе светога Јована Дошла су доба смутна и тешка Српство анатему прима сваког дана Прошла су времена часна и витешка Насрће сила злобом задојена Пуних стомака а празнога срца На славу и част српскога имена Великим злоделом под којим се грца Безочни, горди фарисеји зла Без милости ломе све што је свето Трују нам душу и чистоту тла Насрћу на земни и небески престо И зато, ради те големе муке Одметнућу се одмах у хајдуке Oдметнућу се одмах у хајдуке Да имам с киме мегдан да делим Као кад су ми преци ишли на Турке Заратићу са злочинством целим Јер ретко има земаља и људи Који поштено гледају на нас То код мене стално силну жељу буди Да се хватим мача, и да тражим спас Недодирљиви су иза плашта силе Јаки у снази а разума плитка Покрећу их страсти само њима миле А носи им душу ђавоља логика Зато ћу у бој поћи овог дана Свестан да није време за мегдана Свестан да није време за мегдана Нећу часити ниједног часа Ниједног момента, сата ни дана Ради српске среће и српскога спаса Данас је време нејунаштва дошло Сербезно нас газе силом која хучи Време витештва одавно је прошло Васељеном неморал с поганством се лучи Не питају ко смо. Где су нам корени Не штеде ништа човеку блиско Занесени снагом у души погани Насрћу на сваког, ударају ниско Због такве њихове велике бруке Отићи ћу терају ме српске муке Отићи ћу терају ме српске муке И судбина која само јад доноси Ареј је поново узô мач у руке Недужне ломи, убија и коси Надвила се тама сред људског образа Част је ратничка нестала са мачем Победу силници праве из пораза Дође ми да кукам и заплачем За временом чојства у ватри и боју И славом јунаштва Мићуновић Вука То потреса разум а и душу моју Над судбином људском гласно ми се кука И зато што се не мирим са тиме Војеваћу за свето српско име |
Војеваћу за свето српско име Косово српско ја бранићу тиме
Бог ми је сведок у овоме часу
| Окренућу се народу и Богу Да молим небеску и земаљску правду Призивам веру, верујем у слогу И српску истину и српску наду Молићу Вишњег да им на пут стане Да забораве прошлост што им не да мира И поразе старе још неоплакане Чија судбина у срце их дира Да се сете кад су се повлачили срамно После злодела која починише И схвате да је историја давно Учинила нешто што не чини више Да оставе места смеху, не ужасу Животу српскоме и српскоме спасу Животу српскоме и српскоме спасу Који је због њих пропати силно Кô библијски Јов према божјем гласу Искуша себе дуго и обилно Мучили су нас, убијали наду Ломили веру у наше постање Издржали смо страшну канонаду И вером у Бога дали им на знање Да је овај народ умирати свико Задојен правдом и вером у себе Воли корене из којих је нико Пред судбином својом не кука, не зебе Свестан да му силници баш ништа не могу Уверен у љубав и српску слогу Уверен у љубав и српску слогу И вечно постање српскога имена Уз веру коју поклањамо Богу Наша судбина је јака и стамена Не може вечно да живи неправда И овај чвор ће разрешен бити Српско ће име обасјати правда Неће га покров моћних вечно крити Под плаштом злочина и геноцида Које му приписа нечасна хорда Та светска багра, васељенска гњида Која своју душу Луциферу прода Зато очекујем нова пролећа Радовала би ме српска срећа Радовала би ме српска срећа Божјим даром силним добивена Кад дођу српска радосна пролећа И правда за српство заслужена Кад се мрак нечасти са Србина склони И сунчани зрак обасја му душу Кад Бог Васељени разум поклони И са душе моћних растера тмушу Окрене их Богу и земаљској правди Разум настани у њихова срца Кад љубав замени злобу и неправду И насмеје народ што плаче и грца Кад свет обасја љубав и срећа И име српско скинуто с распећа И име српско скинуто с распећа У име правде потребне човеку Нек нестане злобе, нек завлада срећа У овом нељудском и страшном веку Нек не буде силе, да једнакост влада Да великим словом реч Човек се пише Нек умукне страшна ратна канонада Погрома и рата да не буде више Нек Косово српско српско име носи И црвени божури расту и цветају Нек се цео свет Србином поноси Нек салве слоге светом запуцају И српска слава поново се вине Са Косова српског, изашлог из тмине |
|
|
© Бр.61 © Бр.60 © Бр.58/59 © Бр.56/57 © Бр.54/55 © Бр.52/53 © Бр.50/51 © Бр.48/49 © Бр.46/47 © Бр.44/45 © Бр.42/43 © Бр.40/41 © Бр.39 © Бр.38
© Бр.37 © Бр.36 © Бр.35 © Бр.34 © Бр.33 © Бр.32 © Бр.31 © Бр.30 © Бр.29 © Бр.28 © Бр.27 © Бр.26 © Бр.25 © Бр.24 © Бр.23 © Бр.22 © Бр.21 © Бр.20
Copyright © 2013 - 2020 Суштина поетике. Сва права задржана. Правилник часописа
Свако јавно публиковање без навођења извора преузетог материјала, подлеже закону о кршењу ауторских права.
Забрањено је штампање текстова са овог сајта без дозволе аутора текста или главног уредника часописа.
