ГЛАСИЋ
И вечерас
мори ме иста
ноћна мора,
у мору
свих снова
увек ме она
прогута.
"Пружи руку
да играмо
мору"
каже да делујем уморно,
неће да ме приморава.
Увек ме насамари
али ваљда то тако
мора.
ПЛУТАЈУЋИ СКЕЛЕТИ
Замисли само небо
Али не плаво нити ведро
Већ жуто и потпуно течно
Са њега виси људско ребро.
Замисли само црну земљу
А трулеж расут баш свуд по њој,
Малог слона што гаји зебњу
Док се клања свињи високој.
Замисли само своју мати
Везаног ока нагађа ти ход.
А ти се чудиш, не можеш поверовати
Како она не познаје свој род.
Замисли само сопствени лик,
Познати образ, једини прави.
Погледај одраз; чућеш крик
И уступити место страви.
О ПЕСНИКИЊИ
Марта Кнежевић
Рођена је 1999. године. Похађа
средњу економску школу Паја Маргановић
у Панчеву. Њена кратка прича објављена је 2015. године у зборнику поезије и
кратке прозе Рукописи, а наредне
године су њене две песме награђене
– једна првом наградом на
конкурсу Регионалног центра за таленте
Михајло Пупин, а једна похвалницом Удружења
српских књижевника у отаџбини и расејању.
Живи у Јабуци код Панчева.