http://www.knjizevnicasopis.com
Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС


<<назад                                                                                                                                                                20 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin




Портрет љубави | Сенада Мешковић




Алина Мартен је за врло кратко време успела да створи себи завидну репутацију у послу којим се бавила. Још увек је било клијената који су били сумњичави када би се први пут срели са њом у њеној модерно декорисаној канцеларији. Увек би очекивали неког старијег, са више искуства, а не двадесетосмогодишњу особу, која изгледа као да је сишла са модне писте. Алина је поседовала природну лепоту и шарм, а жене су јој завиделе на високој и виткој фигури, дугој, таласастој коси боје кестена и невероватно смарагднозеленим очима. Међутим, њена лепота је била занемарљива у поређењу са њеном интелигенцијом и преданошћу послу којим се бавила.

Након што је дипломирала историју уметности са највишим оценама у својој генерацији, изненадила је родитеље одбијајући да изабере каријеру универзитетског професора у шта су они полагали много наде. Изабрала је да буде нешто као детектив. Клијенти би је ангажовали да им пронађе неки редак уметнички предмет или антиквитет, да га откупи за њих или да истражи историјат неког предмета, и сваки пут би били задовољни резултатима њеног рада. Веровала је да је њен посао комбинација истраге, авантуре, преговарања и мистерије, и обожавала га је. Највише од свега је волела приче о људским животима и судбинама, које су се криле у сваком уметничком предмету.

Овог пута њен клијент је била жена, отприлике њених година, Валерија Каслер.

Овај поретрет се налази у поседу породице Каслер скоро сто година. Међутим, нико не зна ништа о жени која је насликана на њему. Портрет је купио један мој предак на аукцији.“ Валерија је дала Алини слику-минијатуру величине длана.

Ово је насликао Жан Пјер Дувал у 18. веку. Рођен је 1723. године, а преминуо је 1775. године. Био је познат по сликању портрета. Имате среће, госпођице Каслер. Дувал је био познат по томе што је водио детаљне евиденције о свим својим наруџбинама. Неће бити тешко пронаћи име девојке на слици– објаснила је Алина.

Да ли можете открити нешто више о њеном животу? Волела бих да знам не само њено име него и њену животну причу.“

Није немогуће, али ће бити мало теже. Ја волим изазове– рекла је проучавајући слику. И сам оквир је био уметничко дело, овалног облика, начињено од сребра са угравираним цветним дезеном, док су латице цвећа биле начињене од опала, тиркиза и жада. Замишљено је посматрала девојку на слици. Сигурно није имала више од двадесет година, имала је нежне црте лица, плаве очи сањалачког погледа и косу боје ћилибара. Њена одећа је говорила да се ради о богатој девојци, вероватно племићког порека. Хаљина је била боје кајсије са цветним шарама боје слоноваче, а рукави и оковратник су били украшени богатом чипком у белој боји. Имала је огрлицу од три реда ситних бисера и бисерне наушнице.

Обавестићу Вас када будем открила ко је девојка на овом портрету– рекла је враћајући портрет Валерији.

 

* * *

  

Три месеца касније, Валерија је поново седела у канцеларији Алине Мартен.

Мислила сам да нећете успети пронаћи ништа о мистериозној девојци на портрету“ – рекла је Валерија узбуђено.

Успела сам да откријем много више него што смо очекивале. Портрет је насликао Жан Пјер Дувал 1768. године када је Розалија Аделаида Александер имала деветнаест година. О њој сам сазнала из дневника баронице Ленокс, као и писама које је бароница добијала од своје пријатељице Ребеке Бенет. То је невероватна прича, а почиње много пре него што се Розалија Аделаида родила. Заправо из времена када је Ребека Бенет имала седамнаест година. Ребека је била заљубљена у сина очевог пријатеља којег је познавала цео свој живот. Данијел Бернар је био истих година као и Ребека. Били су једно другом прва љубав и веровали су да ће се венчати када одрасту. Међутим, када је Ребека напунила седамнаест година, све се променило. Њен отац је приредио велики бал за прославу њеног рођендана на који је дошло много званица. Нешто се променило у Ребеки, јер је након бала свет гледала другачијим очима. Желела је да њен живот буде испуњен луксузом, баловима, путовањима. Она је била ћерка грофа, а Данијел је само припадао слоју богатијих земљопоседника, али без титуле. Неколико месеци након свог рођендана, Ребека је отпутовала у престоницу код својих рођака и убрзо је Данијелу написала писмо у којем га обавештава да ће се ускоро удати, након чега ће отпутовати и да је он заборави. Није написала за кога ће се удати. Нимало није марила за чињеницу да је тим писмом сломила срце Данијелу, којем је цео живот говорила да га воли. Године пролазе, а Данијел више није чуо ни речи о својој непрежаљеној љубави. У међувремену, Данијелу је преминуо даљи рођак без деце, те је наследио титулу маркиза. Двадесет три године

касније, на једном балу код својих пријатеља упознаје Розалију Аделаиду, ћерку грофа Александера. Данијел није веровао да ће икада заволети неку другу жену, али Розалија је заробила његово срце и он схвата да је љубав према Ребеки била само бледа сенка онога што осећа према Розалији. Анонимно је слао Розалији сваког дана цвеће и сваких неколико дана поклоне. Плашио се да Розалија не гаји иста осећања пошто је она тада имала деветнаест година, а он четрдесет. Из дневника баронице Ленокс сам сазнала да се у то време маркиз сматрао најпожељнијим нежењом. Имао је титулу, богатство, а био је и изузетно привлачан. Био је од оних мушкараца који су у четрдесетим годинама живота најбоље изгледали.“

Као неке данашње филмске звезде.“ Валерија је понудила помоћ. „Зашто имам утисак да та прича неће имати срећан крај?“

У сваком случају, доћи ће до неких обрта у причи. Млада Розалија Аделаида се заљубила у маркиза. Писала му је писма и слала их по својој дружбеници. Проблем је настао када је њена мајка сазнала за њену љубавну причу. Њена мајка је била Ребека Бенет.“

Заиста неочекивани обрт. Претпостављам да није била одушевљена што јој се ћерка заљубила у човека којег је она волела.“

Ребека је била бесна када је сазнала ћеркину тајну. Отишла је у посету маркизу да би му забранила да по њеним речима прогони и заводи њену ћерку да би се њој осветио. Маркиз јој је одговорио да нема никаквог права да се меша у његову приватност нити да по други пут одлучује о његовом животу уместо њега. Рекао јој је да је давно изубила његово поверење и што је битније, његово поштовање. Ребека је била одлучна да их растави, те је уложила много труда да би тај план спровела у дело. Заправо одлучила се за спровођење неколико планова у исто време. Убеђивала је супруга да одмах отпутују на сеоско имање да би удаљила Розалију од маркиза, наговарала га је да хитно пронађе адекватног кандидата и објави веридбу са Розалијом, потрудила се да се прошире разне гласине које би нашкодиле маркижевој репутацији. Чак је отишла тако далеко да је платила некој девојци, која је била трудна, да дође и тражи да разговара са Розалијом како би јој рекла да је била маркижева љубавница и да ју је он напустио када је остала трудна, а да би је убедила како она није била једнина која је тако прошла. Ребека је толико жарко желела да растави Розалију и маркиза да јој није било битно колико ће бола нанети својој ћерки. А нажалост Розалија Аделаида је много патила због мајчиних настојања да је лажима раздвоји  од маркиза. Упркос свим на-стојањима Ребеке, Розалија није посумњала у маркижеву част нити у његову љубав. Учинила је нешто невероватно смело за то доба, побегла је од куће и отишла код маркиза. Ризиковала је све, а највише своју част и углед да би доказала маркизу своју љубав. Неколико дана након њеног бега од куће, њих двоје су се венчали у тајности. Због тог скандала, Ребека се одрекла своје ћерке. До краја живота никада више није проговорила са њом нити ју је видела. Чак је наговорила и грофа да прекине сваки контакт са маркизом Розалијом Аделаидом Александер-Бернар.“

Заиста невероватна прича. Каква невероватна игра судбине!“ Валерија је била запањена. „Не могу да поверујем да сте све то успели да откријете, госпођице Мартен.“

Ово је најбољи део мог посла, када успем да оживим давно заборављене судбине.“

Одувек ме је интригирало да сазнам ко је девојка на портрету. Сада сам открила да је она била једна изузетна и изнад свега храбра жена коју сада много поштујем и којој се дивим.“

Када је Валерија отишла, Алина је још неко време размишљала о Розалији Аделаиди питајући се колико још невероватних прича чека да буде откривено и поново испричано. Тада се родила нова идеја. И она ће попут Дувала водити евиденцију о пословима за које је била ангажована и записиваће приче које је открила да би их сачувала од заборава.

18. октобар 2016.

1Слика: Францишек Ксавери Лампи – Портрет Марије Бораскович



О СПИСАТЕЉИЦИ

  

  

Сенада Мешковић

Рођена је 1989. године у Суботици, дипломирала право 2012. године, писањем као хобијем се бави од четвртог разреда основне школе, и још од основне школе највећа жеља јој је да буде писац. Воли књижевност, историју, архитектуру, историју уметности и шпански језик.

Пише романе и кратке приче у нади да ће једног дана објавити књигу, и учествује на књижевним конкурсима.

Први рад јој је објављен 2007. у Годишњаку поводом 100 година средње Економске школе Боса Милићевић у Суботици.

Живи у Суботици.