http://www.knjizevnicasopis.com
Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС


<<назад                                                                                                                                                                23 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin


Духовна поезија | Десанка Ристић



ОСТРОШКО ОКО

Ноћ младог месеца
над стеном острошком и
гнездом орла
Сунце у каменој постељи
два поклона и целивање кивота
скрушено
устрептало

Острошко око
у  моје загледано
Истину огледа
Време не постоји
само трајање
утехом пресвлачим кајање

Чекам знак
кад сам спремна
Христовим телом и крвљу
се удостојити
док је душа шапутала
у коси се гнездио ветар
у души мир


ДУША ЈЕДНА

Нисмо ми кадри
ни молитве своје
од Господа услишене
препознати

Само нам у грудима
залепрша радовање
ненадано
ниоткуда
заблагодаримо тог трена

Од тих Господњих услишаја
сами себе склањамо
тражећи земаљске сласти
ишчупати из себе тај
коров и у саксију га засадити
да се припитоми

Онда срести доброту
којој ћеш се поклонити
са очима које Господ шаље
и знати да сте душа једна


БИСЕР ХИЛАНДАРСКЕ СУЗЕ

Михаилу Ристићу

Прво се родиш
и нарастеш до
свог детета

Гледаш како
узрасташ у њему
и он у теби

Радујеш се и тугујеш
како би мир разликовао

Када ти син
с хиландарског бунара
воду донесе
у капима је користиш
за умивање душе 

Бисер хиландарске сузе
у душу се увуче
и заувек ту мироточи         



ПОГЛЕД


Страх ме је твојих очију
Казују да си се од Бога удаљио
Скривен иза тамног одсјаја

Тугујем с твојим очима
Моле ме да их спашавам
Правим се да не видим

Бога душом дозивам
У сну тонем у молитви
Псалтир на коленима читам

Туп је за сад јаук мој
Не одзвања ехо звонки
Чекам у нади

Не могу да носим бол ока
Измирићемо се и утихнути
Миром заменити бол
Само да спасем поглед твој


МОЛИТВА СВЕТОМ НЕКТАРИЈУ

Егински цветови
Господу мирис изливају
Сунце Истине пред храмом твојим
излази и залази
море се таласима мирним поклања
галебови белином крила метанишу
звона док ћуте
још јаче одјекују
чега се год твојег дотакнемо
Господа се дотичемо
златни точиру срца Христовог
сјајни погледе Господу загледан
миомирису Богородичиног врта
плашту небески што нас огрћеш
кандило неугасиво
осветљаваш пут душама нашим
пород човечији душу твоју умножава
чедима од тебе и Господа измољеним
благослови нас пламену неугасиви
Свети Нектарије Егинск


О ПЕСНИКИЊИ

 

Десанка Ристић

Рођена  je 1965. године у Кикинди. Завршила je Педагошки факултет у Сомбору и запослена је у ОШ Вук Караџић као професор разредне наставе.

До сада је објавила четири збирке поезије Док ја тако хоћу (1998), Озарја (2009), Нишча (2014) и Журим Ти.

Објављује своје песме у часописима Стремељења, Приштина; Умно, Београд; Сцена Црња-нски, Београд и Кишобран, Канада.