ДЕВОЈКА СА ПЕШКИРОМ НА ГЛАВИ
Девојка са пешкиром на глави,
жеђа, у моме крилу,
под сеном јутра –
не жури никуд: детету, старима,
нити сну, ни јави.
Она је моја, и данас, и сутра...
Девојка са плавим пешкиром на глави.
Девојка са сјајем у очима,
погледа нежног, сненог,
над мојим телом –
не тражи разлога: љубави, речима,
нити сну, ни јави.
Она се даје душом целом..
Девојка са плавим пешкиром на глави.
Цура са мирисом лета,
у кожи мекој, тамној
кô седефна ружа –
не чека: часа, минута,
нити сан, ни јаву.
Она ми своје тело пружа...
Девојка са плавим пешкиром на глави.
Девојка са буром у бедрима,
занесена, у љубавном плесу,
иза летње кише –
не говори ништа: о животу, о људима,
нити о сну, ни о јави
Она са мном у тишини дише...
Девојка са плавим пешкиром на глави.
Девојка са пешкиром на глави,
склупчана, у моме крилу,
под сеном јутра –
не жури никуд: детету, старима,
нити сну, ни јави.
Она је моја, и данас, и сутра...
Девојка са плавим пешкиром на глави.
¤
НИЈЕ ПРВИ ПУТ МИЛА
Није први пут мила.
Научила си да је свет који са вером ствараш
нешто што се може срушити стрелом судбине,
надошлим тужним облаком који ти прича
нешто што не желиш да чујеш.
Или само једним погледом.
Све ти буде јасно.
Анђели падну.
Останеш сама, разголићена и даље лепа,
а око тебе тама.
Црно-бели свет.
Анђели падну и однесу са собом боје.
Црно те вуче да потонеш.
У белом да се изгубиш.
Кад будеш данас ставила црвени руж на усне
биће то једина боја на теби.
Све иза биће сиво и провидно као кише,
као завеса од кише.
Оне боје, боје вина, љубави, музике и плеса,
боје сна – не припадају ти више.
Кад будеш данас мила,
отворила врата,
спусти поглед на своје колена.
Не гледај у непозната лица поред којих пролазиш.
Погледај у своје руке.
И њих си волела.
Својим рукама, на другом крају града,
кујем мач којим ћу победити пролеће!
Све оне очи које гледам а не видим.
Сва тела жена која пожелим а жељу оставим у пасажу,
заборављену и разуђену покретима руку
којима нешто сечем и објашњавам...
Не знам колико ће времена проћи
док не будеш видела зелену и мекано смеђу,
док не будеш помешала златну и друге боје.
Знам само да није први пут драга,
да одлазиш,
и да кад анђели падну однесу и нешто моје.