http://www.knjizevnicasopis.com
Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС


<<назад                                                                                                                                                                  7 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin


О жени је реч | Славица Агић



ДОМАЋИЦА

Ех, те силне супе, торте,
месо, тесто, ћевапчићи,
натур-шницле и штаницле
пуне смокви, грожђа сува,
сва та разна јела јешна
она спрема, меси, кува.

Чорба разних - препуни галони,
медењаци, укусни мињони,
сарме, пасте, ћушпајзи, гулаши,
пусле, шапе, гужварице, крофне,
штрудле, нудле, кнедле, нокле – докле?

Она меси, она кува,
кућу чисти, децу чува,
дочекује, ишчекује,
госте гости,
мрс мрсује и пост пости.

Пере, чисти, риба, пегла,
пуни по сто разних тегла,
шије, штрика, вез, шлингерај,
да сакрпи с крајем крај.
Од динара прави два
одакле јој снага та?

И кад има и кад нема,
она спрема, спрема, спрема,
као нека чаробница,
та упорна домаћица.
Сама не зна шта би прво,
штрик за веш о које дрво,
где да смести лепу кату,
љиљан, ружу ил' мушкатлу.

Коме треба нова књига,
коме свеска, блок, оловке – њена брига,
где излазе уџбеници,
где конкурси, где језици.

Ко ће који спорт да игра,
да набави лопту стару,
ко ће фрулу, ко гитару,
тражи, јури као чигра.

Кад почињу сви тренинзи,
докле све то дуго траје,
она мора све то знати
да дочека - палачинка, 
топло млеко, вруће јаје.

Ах, та жена, домаћица,
свему спремна, свему вична,
да л' ко види, да л' поштује,
ил' је свима скроз обична.

Мајка, снајка, жена, ћерка,
сестра, ујна, стрина, тетка,
улоге се стално множе,
она све то може, може.

Ах, та жена домаћица,
куварица, мајсторица,
спретна, тиха, неприметна,
ћути ради, свет је свик'о
све уради, без тог не мож' –
ал'  не види нико.

Нико не зна кол'ко труда, кол'ко муке,
кол'ко снаге и вештине
вредно чине њене руке,
скромно, тихо, без таштине.

Не треба јој звона, хвала,
не треба јој бучна клика,
после свега, њој је дика
празан тањир са астала.

Сви су сити, па се смеше,
то је хвала, тако теше,
али ником да л' на ум паде
можда може још да даде.

Домаћица она јесте,
ал' се иза тога крије
много више, моћ велика,
у њој јача снага бије.

Никоме се пожалила није,
умела је вешто да сакрије,
своје жеље да угуши, склони,
да би свима било све по вољи.

Нико није знао,
нит је иком на ум пало,
на тај начин, није је гледао,
да је њено биће много могло,
али жртвовало –
јер је врсна домаћица

могла бити - још врснија научница.



О ЖЕНИ И ПРАЗНИКУ

¤ Занимљив је овај Дан жена,
жена слави – муж пијан.
Ко онда каже да нисмо једно?

¤ Још један сунчан, нови 8. март -
само су блуза и сукња прошлогодишњи
и исти црвени каранфили.



О СПИСАТЕЉИЦИ


 

   

Славица Агић (рођ. Влаисављевић) је рођена 29. марта 1958. године у Бачкој Паланци.

Пише поезију и прозу. Издала је збирку поезије Башта живота, а њене песме су се нашле у књизи Највеће љубави 21. века као и у зборнику поезије Жубори са Моравице, затим у књизи заједничких аутора Славом предака и снагом потомака Србија васкрсава.

Са породицом живи у Бачкој Паланци.