Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

<<назад 12

https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin

Поезија наших дана

МОЛИТВА

(оцу)

боже, дај ми снаге да убедим очи

пре но ко зна које повечерје мине,

да није слобода када нога крочи

по крвавој трави туђе очевине.

боже, дај ми снаге да објасним души

што толико бола мора да преживи,

и када се небо на душмане сруши

да не криви оне који нису криви.

невиног да прође рука осветника,

уморно од клетви грло да заћути,

да престане песма чизама војника,

јецаја ни крика да не могу чути.

боже, дај ми снаге да усправан стојим

испод канонада, крај крвавих река,

да и после свега још увек постојим

наслоњен на бедне остатке човека.

јер ја сам тај који не верује ножу,

мене, само мене јецај деце гуши,

ја сам тај што трга одећу и кожу

да отвори нове путоказе души.

а још црне песме ричу вреле цеви,

челиком су плодна поља преорана,

ја слободу чекам да ме одушеви,

пре но ме пресече звиждук јатагана.

боже, дај ми снаге да крв не прокључа,

и да ова рука ником не пресуди,

док ђаво на небу с анђелима руча

да ми, после свега, останемо људи.

Горан Врачар

●

ДОГОРЕВАЈУ СВЕЋЕ

Догоревају свеће

у полумраку лажи.

Били смо глумци

и играли смо улоге

пред празним гледалиштем.

Чему те жртве

у времену када ће

нас осудити?

Погнутих глава и у

неверици пред празнином

живота

у поноре добровољно

упадамо.

Неостварене жеље

у којима се уздижемо.

Причешће је завршено.

Персида Лакић Рузмарин

●

ЏЕЗ

На врховима прстију,

окрећеш се по паркету,

мало припита,

мало сама од себе

у мени будиш смисао.

Сваким окретом постаје луђе.

Злице!

Пожелим да узмем часове играња,

па да се исто тако вртим као вртешка.

Штета – не можеш да пушиш,

знам само да ти стоји

и мени годи

као да летимо за Сан Франциско.

или купујемо клавир.

Све ме некако покреће.

Не умијем дефинисати,

већ само осјећати,

или можда дочарати

као лет на облаку

док су ми чула појачана,

оргазам сваке секунде милује удове

и расипа се.

Мирис чорбе, зрак сунца,

медитација и слика из дјетињства.

Додаћемо грамофон

и плочу која успорава,

као да се чини крај је,

а можда додати –

сат је откуцао три после поноћи.

Лука Минић

●

НОЋ У КОЈОЈ САМ СХВАТИЛА ДА МИ ТРЕБАШ

Треба ми у овој ноћи

лажова и хуља

Твој глас,

да се ухватим зубима за твоје речи,

да се држим за њих,

да те не пустим.

Треба ми у овој ноћи

бестидника и дроља

Твоје око,

да завирим у највеће дубине

Твоје душе,

да се ухватим рукама за Твој поглед,

да се држим за њега,

да те не пустим.

Треба ми у овој ноћи

олоша и лопова

Твоја усна,

да се ухватим невидљивим нитима

за твој пољубац,

да се држим за њега,

да те не пустим.

Треба ми у овој ноћи

ништавила и црних слутњи

све Твоје

да се ухватим за тебе,

да ме не пустиш...

Јелице Црногорчевић

Јан Вермен (1632-1675) - Девојка са бисерном минђушом

●

БЕСПУТНА ПЕСМА

Немушти, ево,

до срца Твога

исписујем пут.

Залутима

душе моје

обасут.

И ћутим студ

што после Тебе

населила груд.

А стихова ових труд

остаје

узалуд.

07. фебруар 2017.

Драгана Албијанић

●

ПЛАВА СТВАР

Дај ми те очи па иди

наћи ћу начин да те направим

од старих јакни

џемпера

сломљених чивилука

пробушених чизама

распарених чарапа

и очију, твојих очију

Дај ми те очи па иди

јер тебе је лако направити

од старих јакни

џемпера

сломљених чивилука

распарених чарапа

у оригиналу

можда мало топлијег.

Сломљеном иглом те крпим

да не бих постала

стара јакна

џемпер

сломљени чивилук

пробушена чизма

распарена чарапа

Без очију, без твојих очију.

Селвија Феризовић

●

БОЖАНСКОМ ХОРУ ЦРНОГA МОРА

Ви, заувек бићете вечни

галебoви слободе, славно пали,

у плаву гробницу к'о семе јуначко

за песму и земљу животе сте дали.

На бескрајном путу светости ваше

никада нећете бити на крају,

најбољи цветови и сви хероји

увек на поклон себе дају.

Ваша душа постаће вечна,

јер велика срца никада не стају,

анђели сa вама певаће химне

у башти ружа негде у рају.

Гласом својим дивићете мора,

красити шкољке из плавих дубина,

уз ваше песме руска ће мајка

испраћат у војску јединца сина.

Вама ће вечна васкрсла слава

крчити пут звездано млечни,

док руско срце храбро куца

поносно живеће сабор вечни.

Певаће хорски све морске алге

песму слободе од вашега хора,

божанским појем од светога Ждрала

грактаће јата с таласом мора.

27. децембар 2016. у 20:53h

Горан Витић

●

ПРВА ЉУБАВ

(Из циклуса песама о ужасу)

Заљубио се ужас

У панику и метеж

Па се није мого определити

Да ли је бата или сека

Има ли хомо наклоњења

У бунилу је изгубио невиност

Уморан павши поред панике

Сања Дачић

●

УМ

Бодеж у срцу и грч неизбјежни,

опијен ружноћом истине.

Пао на њег је плашт снијежни.

Невјерник не види сунце, ни прољеће,

вас лажњака, вјештица, чаробњака.

Гавран око ума облијеће.

Само лет без боје и мучнина горка,

а како би било да нас има двоје,

пјесмо моја пуста!

Смрт ми је празнина,

ум је џелат кобни.

Небојша Чолаковић

●

УЗДАРЈЕ

Чујем лелек јечи овом ријеком тајном,

И јуче и сјутра, њен вал, данас носи,

Над њом старац кука над младошћу сјајном,

Она прождре свијет, сав се у њој баци.

Сва сјетила у једном, трену, нека стану,

И тај трен ће дисат оном истом сјетом.

Све страсти нека у један мах плану,

Изгорјеће све, истом том празнином.

Преображај љубим, из ништа живот рађа,

Живот је уздарје иза ког разум влада,

Пролазност је недогледног ока умишљеније,

Ријека се улива, и престаће да тече.

Саша Кнежевић

Андре Лот, - Портрет жене, 1925