КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

Чему се Гете чудио када Антигону није разумео?

Јекнула је зора у једном трену!

Ошину слутњу, још не трепну

Пресече дан бојама ткан

На незнан бездан, црн сан...

Уздахну урлик из сестриних груди

До неба шикну! До Бога нема...

Храстове прострели и липе, у јецај

Се просу у круг у бескрај...

Пресахла слутња, црна нада

Ледена празнина душу распорила

Бездана  јама...

МИР

Утрне у несан

Облак заплесни немирису

У  нечуј  случи се

Тихо звање, клепетање

Мир је невид спокоја.

Само, дрхти ли

У сретење разгрљених кругова

Искричави  кристал  дамара

Мир је немир уснули.

БДЕЊЕ

Слутиш  ли у свитање

У  трептајима далеког бдења

Заруди празнина загрљаја

У сутон да, слутиш  ли, 

Света  два из дамара

Пропињу чежњу векова

За један додир у магновењу...

MОЛИТВА

Зароним у светлост благодатну 

звонким  дисањем  душе. Бдење 

кроз етеричну мелодију све мира

стишава у склопљеним длановима

немире. Боже, страшни и дивни!

У сабраности срца и ума

суза изрони у тиховању.

О ПЕСНИКИЊИ

   

Рођена је 30. јануара 1976. године у Београду. Професор је српског језика и књижевности. Звање је стекла на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Велики догађај отвара извориште поезије, после кога се тражи оно чега нема. У тим понирањима много је претходника, узора: Настасијевић, Црњански, Дис... Поезију пише још од школских дана. Професура као строги судија уме и да спута и можда је један од разлога што први пут тек сада објављује своје стихове.

Живи и ради у Београду.