КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

Гробна си плоча на мом рођењу

и печат Бога на крају овог пута,

ни стих не каза молитву спасењу,

кô бршљан пузим око твога скута.

Мру, не живе недовољне туге,

никад нико сољу рану не зацели,

жива си рана ове ноћи дуге,

за муку утробе моје тебе разапели.

Мину ми ноћ леденим миром сна, 

нико не развеза судбином свезано,

и Бог ноћас ћути што одавно знам, 

мени се рађа уз олтар Митрово. 

(1994)

Болесна си моја потреба да волим, 

мој усуд и клетва души што страда,

ја саму себе рањавам и болим

и изнова се радујем, душом вечно млада.

Сујете си моје последица нема,

самољубља мог тек си само део, 

пролазна ко боја жутих хризантема,

за тренутак среће болим живот цео.

И у сваком трену истине и лажи, 

кад мисао твоја снове моје сања,

подивљала крв већ нове речи тражи,

без имало стида, душе, покајања.

У тренутак један сав живот кад стане,

кад верујеш мили да си смисао ми свега,

ја крвљу твојом видам старе ране,

или будна снујем на твом месту њега.

(1995)

Још нисмо вични слову.

Отеше нам се књиге Истине.

Онај Који Јесте

чуду се начудити не може,

шта нам би –

кад откри лице своје,

што дигосмо руку на себе?

За један камен уз Дрину 

кажу да се окаменила мајка,

чекајући Илију,

кад јој га с груди одведоше пут Стамбола.

Кад се вратио Алија, 

да зиђе кулу од мрамора, 

не препозно мајку.

Каменом јој сисом

кулу темељио,

из камена млијеко га проклело.

У судњем часу,

кад зазва Алаха,

Христос му се одазвао.

Прекасно.

Потекла крвава Дрина.

О ПЕСНИКИЊИ

 

         Мира Грк

Рођена је 5. јануара 1963. године        у Новом Саду. Детињство је провела у Гајдобри, где је завршила основну школу. Потом се школовала у Бачкој Паланци и Новом Саду. Песме пише од средњошколских дана. Ове песме махом припадају  њеној другој збирци, насловљеној Светло истине.

Удата је, мајка четворо деце.