Ничија... o свете луди,
својих сам жеља вечити роб…
ПЕЋИНА И ЗМАЈ
Зађи још једном међ водопаде
Пећине дахом ти врелим распири
Ватру Чаробњаче језика меког
Што узан јој теснац додиром
Расцветаваш за Змаја твог
Црвеног горостаса
Што покретима хитрим
Тектонским разгали ватру
Док и он не изгори.
ЗАБОРАВ
Заборавила сам те, знаш ли?
Болиш тињаво,
али само понекад,
као и сваки ожиљак
на промену времена.
Заборавила сам те, знаш ли?
Заборавила сам да осећам,
заборавила да се сећам,
заборавила и да се смејем.
Заборавила сам те, знаш ли?
Заборавила сам како се додирују душе
када се љубав води...
Сада се тело води ка души
некој јадној,
коју заборавим
пре но је упамтим...
Заборавила сам те, знаш ли?
Заборавила...
Само још заборав забораву
да на поклон дам
и заборавићу...
Заборавила сам те. Знаш ли?

АНИ
Умрла си Ани
Не вилени тим стиховима
Том побаченом децом
Наших жеља
Не видим те Ани
Не гледај ме тим празним очима
Тамнијим од саме јаруге пакла
Изгубио сам моћ да их волим
Не, Ани, не желим додире твоје опет
Убио сам те дериште, нестани
Не мами ме тако заносна и зрела
Пороку мој давно остављени
Нестани Ани
Нестани
И престани
Престани да ме волиш!