Преведена поезија | Роман Бабовал - Суштина поетике

Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT

<<назад 13

https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin

Преведена поезија | Роман Бабовал

БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ

Роман Бабовал (1950-2005), украјински и француски песник и преводилац. По струци доктор медицине.

Био је члан ПЕН-клуба и Националног удружења писаца Украјине. Од седамдесетих година прошлог века прикључио се Њујоршкој групи украјинских песника.

Аутор је шест збирки поезије на украјинском, три на француском, као и бројних публикација у периодици.

Преводио је савремене украјинске писце на француски, као и дела са француског и италијанског на украјински.

* * *

тако се ти рађаш – из неизвесности...

понестало је прстију да те ухвате

под сунцем влажиш као капља кише

као сламка гориш у брзом потоку

ко си ти?

нико није чуо за тебе

(а можда си ти она

које никад и није било?)

Преведено (2013)

УМЕСТО МОЛИТВЕ

Тадеју Карабовичу посвећујем

дозволи ми за једну ноћ

да те са крста – иако касно – скинем.

да те нахраним (већ су, чини се,

сви гости отишли) остацима вечере.

дозволи да умијем твоје ране у мутној

води (друге више немам).

ти као да пиће молиш, онда ми дозволи

да ти дам чашу сирћета изветреног –

извини, јуче сам са гостима непозваним

попио сва своја најбоља вина.

дозволи ми онда

до самог свитања

о себи, о својим ситним бригама,

о својим успесима вредним помена,

о важним глупостима да торочем.

а већ ујутру – опет дозволи:

да те на крст поново прибијем –

у знак сећања

на наш изузетан сусрет.

и дај ми онда

да спознам

приближну удаљеност између

греха и савести.

Преведено (2013)

* * *

тако се удаљавам

од нас као

од себе

никада не нашавши

оно шта нас компромитује

(сваки пут)

а уједно нас не уништава

(заувек)

није ваљда све то – крајњи циљ

овог путовања које води

до краја нас?

Преведено (2017)

* * *

све је прошло

све је потрошено

и све спорно

поништено

а испред су

само замке

непредвиђено

са изненађењима

време је пролазило

без нас

одавно:

све данас можемо узети

ипак све се сутра мора

оставити где и како је било.

Преведено (2017)

* * *

река је опколила моје село

река је удавила башту пуну

пчела

пуну сунца

твоја кожа у пшеничном

пољу пригрлила је тугу

птице привукла је страсти

инсеката

у грудима су избили

извори и широка мрља ноћи

Преведено (2013)

ПОПУТ МАЛОГ КРАЈА СВЕТА

напустио сам непријатељски настројен свет зубатих звукова

настанио сам се у опојној празнини ћутања

храним се самогласницима који немају никакве боје

бодљикаве сугласнике пажљиво избегавам

неко је нехотично бацио крик као камен –

разбила се као стакло љуска антизвука

која је несаломљиво и херметично деловала:

далеко ван граница света расуло се хиљаду парчића –

и нигде наћи неког да их поново нађе

па чак и да их неко сакупи –

да ли ћу

после такве апокалипсе

поживети барем још дан

за себе?

Преведено (2013)

* * *

сви прећутани греси –

су нам опроштени

време се стисло

киша над ватрама

сламним спушта се

и више ништа неће моћи

помутити

тај остатак

што нам је у сећању претекао.

Преведено(2017)

* * *

песак је – нестабилан

око нас

унапред је укинут сваки избор.

и свако повлачење је забрањено

заувек

тако нам је

као инсектима који су

(како сви знају)

најбезначајнији.

Преведено(2017)

* * *

Ко ће памтити да си некад

ти постојала у овој

изгаженој слами? –

када и ту и тамо

тебе

можда никад и

није било.

Преведено(2013)

* * *

јесење боје јесење сенке

у којима лагано потапа

киша свице

умирање макова

осипање презреле пшенице

чекање и шушкање

и ето – хаварија

нагла неочекивана

већ је ту!

она која иза себе насумице

ништа не оставља

никаквог трага

ниједног парчета

које би издати могло

све оно што мора остати тајном.

Преведено(2017)

* * *

вране су ме позвале у чудан свет

неизмаштан и ненаписан

у вртлог отрцаних магичних речи

у зачарани круг ефемерних страсти

у несигуран простор незавршене бајке

позвали су ме верни пријатељи и непријатељи

лукави на двобој –

са самим

собом.

Преведено(2013)

О ПРЕВОДИОЦУ

Јарослав Комбиљ

Рођен је 24. априла 1944. године у Старој Дубрави, БиХ, Република Српска. Одмах после рата са породицом прелази у Врбас, где и данас живи. Студирао је Југословенску књижевност и јужнословенске језике, али због одласка на одслужење војног рока је прекинуо студије. Касније, уз рад је завршио, најпре вишу технолошку школу у Врбасу, а затим је дипломирао на Технолошком факултету у Новом Саду

Две године (2006/07) је био главни и одговорни уредник кварталног часописа Українське слово (Украјинска реч), а годину дана (2010) в.д. директора НИУ Рідне слово (Матерња реч).

Превођењем је почео да се бави 1995. (песме Ивана Франка). Од 2000. године преводи углавном савремене писце. Преводи са украјинског и руског на српски и са српског и русинског на украјински.

Са украјинског на српски је до сада превео 5 романа, већи број прича и новела, 21 есеј, један драмски текст, две монографије, једну збирку афоризама и око 500 песама шездесетак аутора.

Са српског на украјински до сада је превео збирку дечијих драмских текстова, једну једночинку и две збирке песама.

До сада је штампан превод једног романа, једне збирке песама и једне збирке драмских текстова. Поред тога, у књижевним часописима су објављивани одломци из свих пет преведених романа, неколико есеја и већи број песама.

Члан је Националног удружења писаца Украјине (НСПУ).