Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT


<<назад                                                                                                                                                               13 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin


Преведена поезија | Роман Бабовал



БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ

 

  

Роман Бабовал (1950-2005), украјински и француски песник и преводилац. По струци доктор медицине.

Био је члан ПЕН-клуба и Националног удружења писаца Украјине. Од седамдесетих година прошлог века прикључио се Њујоршкој групи украјинских песника.

Аутор је шест збирки поезије на украјинском, три на француском, као и бројних публикација у периодици.

Преводио је савремене украјинске писце на француски, као и дела са француског и италијанског на украјински.


 * * * 

тако се ти рађаш – из неизвесности... 
понестало је прстију да те ухвате  
под сунцем влажиш као капља кише 
као сламка гориш у брзом потоку 
ко си ти? 
нико није чуо за тебе 
(а можда си ти она 
које никад и није било?)  

Преведено (2013)

УМЕСТО МОЛИТВЕ 

Тадеју Карабовичу посвећујем 

дозволи ми за једну ноћ 
да те са крста – иако касно – скинем. 
да те нахраним (већ су, чини се, 
сви гости отишли) остацима вечере. 
дозволи да умијем твоје ране у мутној
води (друге више немам). 
ти као да пиће молиш, онда ми дозволи 
да ти дам чашу сирћета изветреног – 
извини, јуче сам са гостима непозваним 
попио сва своја најбоља вина. 
дозволи ми онда 
до самог свитања 
о себи, о својим ситним бригама, 
о својим успесима вредним помена,
о важним глупостима да торочем. 
а већ ујутру – опет дозволи: 
да те на крст поново прибијем – 
у знак сећања 
на наш изузетан сусрет. 
и дај ми онда 
да спознам 
приближну удаљеност између
греха и савести. 

Преведено (2013)
* * *

тако се удаљавам 
од нас као 
од себе 
никада не нашавши 
оно шта нас компромитује 
(сваки пут) 
а уједно нас не уништава 
(заувек) 
није ваљда све то – крајњи циљ 
овог путовања које води 
до краја нас?  

Преведено (2017)
* * * 

све је прошло 
све је потрошено 
и све спорно 
поништено 
а испред су 
само замке 
непредвиђено 
са изненађењима 
време је пролазило 
без нас 
одавно: 
све данас можемо узети
ипак све се сутра мора
оставити где и како је било.  

Преведено (2017)

* * *  

река је опколила моје село
река је удавила башту пуну
пчела 
пуну сунца 
твоја кожа у пшеничном 
пољу пригрлила је тугу 
птице привукла је страсти
инсеката  
у грудима су избили 
извори и широка мрља ноћи  

Преведено (2013)

ПОПУТ МАЛОГ КРАЈА СВЕТА

напустио сам непријатељски настројен свет зубатих звукова 
настанио сам се у опојној празнини ћутања 
храним се самогласницима који немају никакве боје 
бодљикаве сугласнике пажљиво избегавам 
неко  је нехотично бацио крик као камен – 
разбила се као стакло љуска антизвука 
која је несаломљиво и херметично деловала: 
далеко ван граница света расуло се хиљаду парчића – 
и нигде наћи неког да их поново нађе 
па чак и да их неко сакупи – 
 да ли ћу 
после такве апокалипсе
поживети барем још дан
за себе? 

Преведено (2013)

* * *

сви прећутани греси –  
су нам опроштени 
време се стисло  
киша над ватрама 
сламним спушта се 
и више ништа неће моћи 
помутити
тај остатак 
што нам је у сећању претекао.  

Преведено(2017) 
 
* * *  

песак је – нестабилан 
око нас
унапред је укинут сваки избор. 
и свако повлачење је забрањено 
заувек 
тако нам је 
као инсектима који су
(како сви знају) 
најбезначајнији.  

Преведено(2017)

* * * 

Ко ће памтити да си некад
ти постојала у овој
изгаженој слами? – 
када и ту и тамо
тебе 
можда никад и 
није било.  

Преведено(2013)

* * *

јесење боје јесење сенке 
у којима лагано потапа 
киша свице
умирање макова 
осипање презреле пшенице 
чекање и шушкање 
и ето – хаварија 
нагла неочекивана 
већ је ту! 
она која иза себе насумице 
ништа не оставља 
никаквог трага 
ниједног парчета 
које би издати могло 
све оно што мора остати тајном.  

Преведено(2017)

* * *

вране су ме позвале у чудан свет
неизмаштан и ненаписан
у вртлог отрцаних магичних речи 
у зачарани круг ефемерних страсти 
у несигуран простор незавршене бајке 
позвали су ме верни пријатељи и непријатељи 
лукави на двобој – 
са самим 
собом. 

Преведено(2013)


О ПРЕВОДИОЦУ

 

  
          Јарослав Комбиљ

Рођен је 24. априла 1944. године у Старој Дубрави, БиХ, Република Српска. Одмах после рата са породицом прелази у Врбас, где и данас живи. Студирао је Југословенску књижевност и јужнословенске језике, али због одласка на одслужење војног рока је прекинуо студије. Касније, уз рад је завршио, најпре вишу технолошку школу у Врбасу, а затим је дипломирао на Технолошком факултету у Новом Саду

Две године (2006/07) је био главни и одговорни уредник кварталног часописа Українське слово (Украјинска реч), а годину дана (2010) в.д. директора НИУ Рідне слово (Матерња реч).

Превођењем је почео да се бави 1995. (песме Ивана Франка). Од 2000. године  преводи углавном савремене писце. Преводи са украјинског и руског на српски и са српског и русинског на украјински.

Са украјинског на српски је до сада превео 5 романа, већи број прича и новела, 21 есеј, један драмски текст, две монографије, једну збирку афоризама и око 500 песама шездесетак аутора.

Са српског на украјински до сада је превео збирку дечијих драмских текстова, једну једночинку и две збирке песама.

До сада је штампан превод једног романа, једне збирке песама и једне збирке драмских текстова. Поред тога, у књижевним часописима су објављивани одломци из свих пет преведених романа, неколико есеја и већи број песама.

Члан је Националног удружења писаца Украјине (НСПУ).