Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT

<<назад                                                                                                                                                                  3 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin
Ево песника | Рајица Марковић

Тихо и стрпљиво, као молитва за давно нестале, Рајица Марковић, песник српски и крагујевачки, натерао нас је својом поезијом да сви застанемо и да се окренемо на једну страну. Праву страну... Ту видимо једну стасалу, горостасну песничку фигуру, која без устручавања, подилажења, стрпљивошћу праведника, ниже своје песме отварајући нам врата једног новог света. У том свету без Алисе и огледала, загледан у небеса и у себе, песнички станује Рајица Марковић, алијас Рајко Црвењак.

 

Небојша Грујић

4. јун 2009. Светлост



ЗРНО ПЕСКА

 

Зрно песка на морском брегу

Стена на којој се орлови легу

Путујем земљом од слова до слова

Нижем бројаницу благослова

 

Описујем свету у речи и слици

Како га черече зли послушници

И реч и слика прођу без трага

Ко је ту заљубљен у свога врага

 

Не види нико, нико не чује

Те слике које кроз песак брује

Зли би да с првим ветром нестанем

А ја да на брегу навек останем.

 

ДО НАСЛЕЂА НЕБА

 

Прошао би човек као бубамара
И то бубамара коју ђаво вара
Угашеног огња вишњег умног дара
Кроз ништа до нигде умирући вазда
Ал га добри Творац у мудрости сазда
Оплемени својим силаском у тело
Пробудивши вечно, успавано врело
У човеку смртном језгро Божјег жара
Ума, срца, душе благодатног тројства
У телу смртника ватру која ствара
И уздиже скотско у висине чојства
До наслеђа неба и Божанског својства.

 

КАД СУ СРБЕ ТЕРАЛИ

 

Кад су Србе терали да им Србе одају

Срби су им рекли нисмо ми на продају

Кад су Србе терали да Србима суде

Срби су им рекли, не, ми нисмо јуде

Кад су Србе против својих Срба свадили

Срби су се мирили вечно Србство градили

Кад су Срби слободу у препаду губили

Смрт су од живота Срби више љубили

Ал Срби су једно мало Божје племе

У којем је Срба правих тек за семе.

 

НА КОСТИМА КУМА

 

У Срба се издајник није никад славио

Све док није кум кума обезглавио

После овог првог још многе убице

На костима кума дижу покајнице

 

Некад су се Срби кумили и дружили

Удружени да би Богу боље служили

После првог кума изданог на веру

Преведе се Србље на модерну меру

 

До тад је издајник труно изван части

Тим убиством кума дочепо се власти

Од тад кума ретко ко по души бира

Више по ушнику и резу секира

 

У нашем се народу кумство не одбија

Ал понекад кум кума одробија

Модерна у овом тражи атавизам

Баштиници традиције њихов модернизам.


АРТИСТИ ЖИВОТА

 

У циркуској шатри под небеским сводом

Артисти пролећу ваздухом и водом

 

Најређи су они ходачи по жици

Што се храбро смеју црној безданици

 

И којима да би одолели ветру

Господ дода руку као Светом Петру

Бројнији су срећни што лете и плове

Што су горки позом све док у сласт лове

 

Тамо где бол тишти увек места има

Срећни се пред болом огрну сновима

 

У слабости људској увек буду јачи

Удружени у сну уснули тркачи

 

Пространа арена сваком кроз лакоћу

Приступницу даје забрањеном воћу

 

Воћу које блиста и на угриз мами

Од ког заведени нађу се у тами

 

Само онај кога Дух истине њише

У слободи лебди о циркусу пише

 

О срећама кратким из вечних срамота

Кроз које се тискају артисти живота.

 

У НЕКОМ ЏЕПУ

 

Живећи негде у међувремену

Постадох странац домаћем племену

Негде у неком међупростору

У некој ноћи сам чекам зору

 

У неком џепу празном од сада

Низ улице неког далеког града

У неком друштву сишлом из снова

Пребирам нека претешка слова

 

Кроз неку маглу пијанства давних

Кроз јата духова презрених славних

По трагу срца и гласу неба

Вучем се сам са свог погреба.



  О ПЕСНИКУ


 
          Рајица Марковић

Рођен је у Крагујевцу 8. марта 1958. године. У неспоразуму је са светом од шесте године, кад му се разводе родитељи. Немирног духа одрастао на крагујевачкој калдрми, деценијски дежурни кривац и етикетирани негативац. Данас породичан човек, отац петоро деце, али у духу још увек неуклопљен у актуелне друштвене норме преживљава на маргини друштва. Поезију је писао у младости, па је запоставио због осамнаестогодишњег рада у крагујевачкој фабрици оружја.

Последњих једанаест година активно пише, одужује дуг запостављеној песничкој речи. Објавио је досад девет песничких књига, од  тога већину у самосталном издању.