ЊЕМУ
Појави се изненада
Душа ми се раскрили ка њему.
У срцу почне страх да бије,
И тад спуштам капке,
Па их уплашено дижем
Да сусретнем очи
За којима дуго чезнем.
Али зашто баш сада,
Кад заборав је већ куцао
На моја врата?
Поглед кратак а као муња
О, како бих те загрлила
А клецају колена
Једва проговорих неколико речи.
Уздах ми се смеје,
Машта ме гледа попреко:
Зар чезнеш да га љубиш,
Увек, увек и увек?
Желим,
Али зашто баш сада,
Кад лагано ишчезавао је
С моје љубави прага?
ДА НИСИ
Да ниси далеко
кад требаш ми...
да грлим те као видра
кад нежности јој треба
Једно срце чека,
један осмех
као сенка далека,
један живот пун страха и
бесаних ноћи
шапуће да мораш доћи
Спавати без снова
без уморних нада
пробудити се искрено и топло
без јада
Да је спавати без бега
љубав да се промоли кроз ноћ
спавати нежно, спавати тихо,
дражити се осмехом твојим
звезде на небу њиме да бројим
Пробудити ме мораш
бојама свежег неба,
тихим пољупцем,
шапатом да ми ухо дотакнеш
Светлост да месецу покажеш
пут бесани у ноћи да откажеш
Да ниси далеко...
кад у сванућу
требаш ми
треба ми
да воли ме
да грли ме неко...
бескрајно и меко.
КАП НЕЖНОСТИ
Још кап нежности само
да останем у страсти снова,
а додири су забрањени као рајски врт,
али свеједно, дрхте дамари
и загризла бих јабуку
тај сласни укус њен,
заволела бих изгнанство
и трен смрти нем.
Корак свој пружих ка паклу,
с тобом у грешном мраку
пратећи твојих стопа траг
и молим те, не осврћи се
јер окренеш ли се једном само
изгубићеш ме,
иако си ми невешто драг.
Адам и Ева, Еуридика и Орфеј
могли смо бити ми,
јер страсти нас прогоне све
и тајна под велом сна
будућност нам неизвесна.
![](data:image/svg+xml,<svg xmlns="http://www.w3.org/2000/svg" width="25" height="25"><rect fill-opacity="0"/></svg>)
