Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT

<<назад                                                                                                                                                                28 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin
Ту око нас | Милица Лесјак

НЕМА НАС

Знам да се више не тражимо,
мислећи да смо се само изгубили.
Нећемо се наћи,
нити  препознати.
Стало је наше вријеме,
за тебе…
за мене…
за нас,
исклизнуло из руку,
нестало низ ријеку,
као да никад и није  било нас.
Кратка је стаза од даха до уздаха,
од издаха до праха.

⪤

НЕКРОЛОГ КЊИЗИ

Љепотице моја гиздава,
Баршунастих одора
Усклађених  с драперијом застора,
Позлаћених орнамената на корицама,
Пружаш се метар високо,
Још и више широко.
Већ те дуго нитко не отвара,
Никога не занима што у њедрима скриваш,
Стариш сама, скамењена,
Живи  си мртвац на полицама,
Луксузом опремљених одаја,
На понос, ил' срамоту
Модерних снобова. 
⪤

КОРИЈЕНИ

Кад се угасе заноси, 
уморе празна надања,
замагли видиковац погледу,
кад почне стискати тјескоба
празних зидова,
кад се све више губиш
у тражењу смисла трајања,
пртљагу зграбиш,
под ноге пут бациш,
кренеш коријене тражити,
жедној души чашу воде,
по који глогов штап,
да те још мало усправно држи.

На циљу, пејзажи се изгубили,
добродошлица у коровима увенула,
многа драга лица за којима те жеља веже
већ снивају на брду покојника.
Чепркаш дубоко  испод успомена,
грчевито коријене тражиш.
Проналазиш само неку танку нит,
закопаш је у земљу испод старе липе, 
мора остати и опстати ту 
да се имаш камо враћати.
⪤

НА РУБУ ВРЕМЕНА

Не мораш бити велики пјесник,
да би пјесме писао,
И не мора и твоје име  познато звучати.
Пјесме се могу писати,
ван пјесника, 
ван зборника,
на крају града,
на крају улице,
на крају живота,
на крају себе.
Тек за коју душу несхваћену.

Пишеш изван великих теорија поетике,
кад угасиш титрај свих презира у души,
кад се невин поиграш са животом,
кад комадиће душе раздвојиш на оне
који су блистали, увијек испуњени били 
и на оне који су на дну живота
несхваћани остајали,
тамо негдје
на рубу времена.

Изњедрене ријечи пригрлиш,
окитиш их новим мирисима,
удахнеш им вриједност постојања,
отјераш с видиковца трговце што би 
са сајма живота само грабили
и потражиш  нешто ил' неког, с ким ћеш
откуцаје времена слушати.
Пјесничка душа мелем за ране треба.



О ПЕСНИКИЊИ

 

   
          Милица Лесјак

Рођена је 1952. године у Кијеву (Србија). Више од четрдесет година живи у Чаковцу (Хрватска). Инжењерка је хемије у пензији. Пише из љубави и хобија, објављује повремено у часописима и зборницима, поезију, кратке приче, путописе. Нема издатих књига (није ни покушавала).