Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT


<<назад                                                                                                                                                                  6 
http://www.knjizevnicasopis.com/_/rsrc/1507069438322/broj-46-47/pesme-u-titrajima-tina-pavlovic-rajic/33a.jpg?height=200&width=198


Песме у титрајима | Кристина Павловић Рајић



НИШТА НЕ МОРА

У стенама су улегнућа
за летње мисли у смирајима.
Човек је на песку сам,
избачен из колотечине, насукан.
Опружен у нагости свог тела,
ослобођен је свих стега.
Ужурбане мисли обуздава,
ништа не мора.

Светлоплаво је у титрајима. 
Иза пенушавог вала тиркиз се разлива.
Упливава у бескрај спокоја,
свих тескоба разгрнут.

Рибе разнолике, 
мирно плове, навикле
̶  човек је део природе.

Испружен на линији плаветнила
(вода се с небом спојила),
део је пространства недогледнога.
Мисао излази из времена 
ка вечности вођена.

Далеко је градска врева.
Дан је дуг и насмејан.
Галеб се пружа размахнут 
над пучином која снева.
Човек је сам слободан,
ни на шта приморан. 

МЛАДОСТИ

Младости чедна и жудна,
Страшћу тек опрљена,

Младости враголаста, 
Детињством  још оденута,
Ка  великом си свету журна.

О, младости  љупка, пупољаста,
Сунце  моћно  само расцветава.
Што би му латице примицала?

Пред  тобом су тек радости...
Све је у твојој  власти...

Пупи, дуго пупи, мирисава,
Чистото  нестасала.

У СУТОН

На  чистини хоризонта  дукат блиста.
Раскрили душу - пред тобом је иста.

Дух се из два стапа
У пламени цвет плаветни.

Нек тутње громови!
То богови су у љубави.

Нек дробе се дани!
Ови су кругови змајевни.

У сутон тек букте пуне сласти.
О, пусти ватре и намах дах страсти! 
Пожар је сунчани и дамари румени.

У индиго се већ разлива мастило
И ништи свако наше слово
Јутро ће ново заменити ово.

НЕ БИЛО МЕ

Полаганце склиском
Бол с вриском
Оштром штиклом
Мог мозга лом

Канџе наоштрене
Чиоде у јастучнице
Заривам црвене
Мисао кипти
Отровао си је

Стамен ко кип 
Клањања ти годе
И њихања згоде
По тинтари те
Матере ти
Мене 'ш сатирати

Достан
Бостан обрао си
Ваздан постан
Не омрсио се
Разбуктао ми се несан
Дозрео си јашта ли си
Ока сладострасје
Нек од љуте муке спласне
Нека жмира
Чело шнира
Роморне ти мисли наборе се
Да л' ме други у наручје
У јазбине своје вучје
Венац плете косе вуче
Полеђушке
Потрбушке

Убило те
Не било ме

ЗАЖАРЕНА ЈАБУКА

О лим паде завитлан репом.
Хитро се огрну, с трона груну!

Вина источи, клокоћу грла 
Пијаних свечаности.
Шара, џара оздо и озго
Оплео сиртаки од миља и драга,
Све саме музе, кити ловорике
Зев се не успава...

Ево, изуо му папуче!
Ошину га у Теби репом.
Прометну га – пркос на узор.
Јабука се зажари.
Без смоквиног листа,
Дон  Жуан се смеши.

Лена Сотскова