Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT

<<назад                                                                                                                                                                16 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin
Пет сонета | Иван Гаћина

ПОЕЗИЈА ОСЕКЕ И ПЛИМЕ

Поезију пишем још од раних дана,
стихописе њишу осеке и плиме,
пловим малом барком преко оцеана
док на прамцу снова љета носе зиме.

Понекад се сјетим срцоболних рана
кад понори смрти гутају ми име,
на пјешчаној плажи иза стихобрана
од љепоте градим поезију риме.

Хармонија душе хитро испловљава,
небоумљем једри и неправду слама
ширећи у срцу љубав цватног стиха.

У мислима тече мудра Стихослава,
плодове живота шири обалама
док их тамо чека твоја душа тиха.
⪤

БАЈКОВИТА МИЛИНА

Расула ливада раскошну љепоту,
мирисним цвијећем шарају лептири,
пој скривених птица даљином се шири
док природа цвате уз Божју доброту.

Упијају очи бескрајну дивоту,
недосежно сунце кроз облаке вири,
разиграни вјетар благорадо пири,
прољетна је радост смисао животу. 
Анђели и виле пјевају у кору,
раштркане боје у дуги цвјетају
ко ливада бујна проткана свјежином.

Полетјеле душе небескоме збору
да тајне живота на небу причају
сањарећи свијет што дише милином.
⪤

НОСИ МЕ У СРЦУ

У предворју маште дишеш поред мене,
ал' у мрачној збиљи одавно те нема,
кроз процјепе боли бриде успомене
док напукло срце немирно дријема.

Попут црне мачке у замци живота
рањена се душа маглом опијена
улицама пустим изгубљено мота
тражећи судбину надом погоњена.

У понору срца обитава твој лик
док пијана рима у предграђу снива
и пролазност гута разочарани крик.

Попут сјајне капи што у оку плива
сивоумљем гориш као свјетионик
што је тихи свједок да је љубав жива.
⪤
ЗВЈЕЗДАНА ЛАЂА

Од љубави царство узвишеност пружа,
бљесци надахнућа стварају животе,
сазвијежђе снова мирисна је ружа
што зрцали етер кроз свемирске флоте.

Радозналост грешну момак разоружа,
романтични момент младенаштво оте,
разбуктале страсти узаврело здружа,
пламена младенка цвате од љепоте.

Вјетрови разносе непреболне жеље,
у ганутом срцу нада обитава
док ријеком меда протјече весеље.

Кад звјездану лађу осунчава јава
прослављају дјеца сретне родитеље,
а небеском Творцу вјечита је слава.
⪤

ШАПУТАЊЕ НОЋИ

Када љубав мине царује тиха ноћ,
у хладноме срцу кочи откуцаје.
Разуздана душа кад се горко каје
мјесечина гуши подмуклој тами моћ.

Кроз шапате ноћи кад душа корача
попут ватре пламте осјећаји врели,
као некад давно срце зацијели,
на смирају туге љубав је све јача.

Јесењу идилу љепотица дише,
мјесечина краси бисерје колајне
док у тмини плове забрањене тајне.

Радознали вјетар шапат ноћи њише,
изгубљена душа склада версе сјајне
да оживе ноћас љубав дјеве бајне.

Иван Гвозденоски (уље на платну)