је публициста, књижевник, песник, новинар и дечји писац. Рођен је 10. маја 1942. године. у селу Бабишки у Витепској области. Завршио је Магиљовску медицинску школу (1962) и радио као болничар при Књажицкој болници код Магиљова. После завршетка факултета журналистике Лавовске више војно-политичке школе (1967) постао је ратни новинар. Био је уредних књижевних новина Вячэрні Мінск (1977-1978), уредник Државне радио-телевизије БССР (1980), уредник (1982), а потом и шеф редакције издавачке куће Юнацтва (1984), а потом и водећи уредник ове редакције (1989). Награђен медаљом за заслуге. Прву песму је објавио у месним новинама Зора комунизма 1959. године. Сергеј Пањизник је објавио неколико збирки песама и документарних исповести, као и зборника поезије за децу. Превођен је на француски и на енглески језик. Члан је Удружења књижевника Белорусије. ⪤ НЕСПОКОЈ Ти си написала: „Веома мало сам с тобом. Не знам: лош или добар, Какав је карактер твој...“ Девојчице моја драга, највише брине то: Сазнаћеш ко сам ја, Кад будеш ти са мном.
| ⪤ КОРАК Од тебе сам чуо то – и то је била срамота: „Само си једном рекао „волим“ И то као случајно...“ Девојчице моја драга, и то је наук лак: Сто стаза ћеш проћи и нећеш доћи, А потребан је само корак. ⪤ ИЗВОР Ми никада нећемо умрети Ни у каквим планинама, - Са тла битке нећемо избрисати Плава језера: Нашу Нарач, нашу Свитјаз, Вечаље, Асвеју... Партизански крај, који је витешки, Пронашао нам наду. Ми никада нећемо умрети, Нећемо се истопити, као свеће: Језера на свету нестаће - Реке остаће: наше Јасељда и Шчара, И Дњепар и Њоман... Белорусија - земља светлих чари - Свако ће о томе знати. Ми никада неће умрети, Нећемо се истопити, као свеће: После нас ће и наша деца Стати поред извора - И Отаџбином пролећном Ће се поносити... Белорусија извор песе И љубави извор ће бити! Превела с белоруског Дајана Лазаревић |