Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT

<<назад                                                                                                                                                                  8 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin
Три сонета | Милена Ћировић

ОСЕЋАЊЕ

У смирај дана, кад сутон буди немире
Кад чежња дозове језу додиром сунца
И зрак му малаксао у земљу увире
Стрепња се зажари, гори дубином срца.

Окрилати мисао, дрхтавом је телу
Опсена, ко да се приклони њеном јату 
Скривено осећање што пије на врелу
Успомена у неком магличастом сату. 

Баца ме у занос и привлачи ме страсно
То чувство усамљено што ми стекла душа 
Мамећи спомене већ осветљене јасно

Да тело, у изгнанству од наслада, куша.
Стрепећи од привиђења – лепа и драга
Свело срце намах разигра нова снага.
⪤

ИСТОВЕТНА ДУША

Моја се душа спаја са твојом
Немиром истим обе горе
И кад се буде мислима зборе
Светле једнаком блештавом бојом.

И када сутон у прозор стане
Не смета њима ни дана покој
Обгрле чежњом и сан и спокој
Жар жилама тиња, ватра плане.

Једна уз другу кад нам се свију
Чедне и жедне нежности пију
У њима нам снови истоветни

А верност  највиша врлина
Развејане вихором милина
Станиште им рајски врти цветни.


БУДАН САН 

Завирих кришом у своје немире
Ту те сретох – у дну скривене мисли
У њој се нерођене зоре шире
Неспокоји јој спокоје притисли.

Потајно у вери умијем наду
Да дане што у самоћи засиве
Болан зов срца – заборави краду
И да давне илузије оживе.

Ал' мисао бежи у самотан дан
Без снаге, нема у магли се губи
Само је један будан остао сан

Да  чежњу за тобом у срцу дуби.
Твоје му поверих бесмртно име
Због кога вечно у мени су плиме.

Салвадор Дали - Жена на прозору