ЋАСКАЊЕ
Појавио се као дух, спреман да очара. Бледим
смешком му одолевам. Под маском присећања пружам руку:
− Мома
беше?
−
Да, беше... − одговори. Поглади се руком по глави и удаљи као опарен.
Себе
оковах чежњом и неверицом да су године ишчекивања стале у тренутак
непријатности и да ће ту и остати.
Међутим, након извесног времена, чешкајући се, поново се приближио.
Претворих се
у конзилијум који га разматра месецима, тражећи дијагнозу – његову
или сопствену. Свлачила сам га до костију. Свлак по свлак, слој по слој – мук
по мук. Сваку сам скупу реч небројано премеравала. Тестирала сам га
осмосмеркама, анаграмима и ребусима, као да од тога зависи опстанак
човечанства. Извртала га као џепове чудећи се што нема одговора.
Проучавала
сам сатима равнине и неравнине његових мисли. Ронила у нејасне дубине очију
тражећи драгуљ, а сваки пут бих изронила само обичан каменчић. У неком
десетом месецу трудних мисли, исписмо
пиво. Посрках пену своје умишљености и
схватих – ничег у њему нема. Тек подриг.
−
Тако, драга моја... Да, избрисала сам га из пријатеља.
Поподневна
дремка опет уједначено труцка. Под
ногама ми мачак преде. Жицка ватрица радијатора. Ушушкана, отварам
корице нове књиге. | ⌘ ДВА ОБЈЕКТА
Мркле
ноћи су целе испунили. Масу у заносу узима
ритам. Рукују се два објекта. Два погледа − четири дугмета се по навици
спајају у пољубац. Неосетна је уцвалост јоргована њиховим чулима. Драги није грозд кипров из винограда Енгадских, али
ни њене очи нису као у голубице. Све
је обична огољеност.
Машина
је покренута на већи број обртаја. Енергија је већа на улазу него на излазу.
Клип и цилиндар брује, клапћу, па као сат цакћу. Подмазују се уљима, устаљеним
покретима варниче и доводе до усијања. Запишти
вентил удвојеним испарењем. Кондензовани објекти су завршили рад.
Два
погледа су угашена као четири дугмета. Лењо се рукују и одјављују. Врпца је
прекинута на пупку времена. Савремена дезорјентисаност је срушила бајковит лет.
Њихова инстант постеља не зелени се.
Немогуће
је да исти клип и цилиндар трајно врше размену енергије за све протоке и
падове. Типови се разликују према времену, месту и начину вршења ових процеса.
Кружна аутоматска трака учврстила је свој рад у овим сивим, фабрикованим
данима. Отупела јутра осванула су с белим сновима.
 |