Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT


<<назад                                                                                                                                                                  7 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin


Савремена руска поезија



Александар Бриков | МОЛИТВА
(1954)

Обично се грешан Тебе сетим,
Сујетан се кајем кȏ и ваздан
И опет Тобом себи претим
Твојим именом да почнем дан.

Поново слушам лоше вести,
На душу падну јед и очај,
Господе, тражим крст у свести,
Твој светли образ, молим Те, дај.

Клањам Ти се до земље црне
Грешне, вољене – о, Боже чуј,
Исцели срце да не утрне,
А душу − Господе помилуј.

И опет Ти кажем без стида:
Помози, продужи земне дане
Свима – и не дај злу да ме кида,
Пред сваким уклони бездане.

Боже, суди речју праведника.
Немам страха пред казнама Твојим,
И молим за светлост Твог лика –
Пред болом и срећом исто да стојим.

Клањам Ти се до земље црне
Грешне, вољене – о, Боже чуј,
Исцели срце да не утрне,
А душу − Господе помилуј. 


Евгеније Капустин‎ | ЗАЉУБЉЕЊЕ
(1984)

Опрости ми заљубљеност моју.
Опрости што небо призивам
За меку кô лан косу твоју –
И што једну влас кô дар снивам

Опрости – умро сам – нисам знао
Да бешумно шкрипи капија.
Опрости – та капија – нисам знао
На самом је предворју Раја.

Опрости ми, опрости чудном,
Све то у себи носим одувек.
Опрости ми и у сну будном,
Дај руку – облак зна да сам човек.

Опрости мени заљубљеном.


Владимир Бабошин | РЕЧИ
(1958)

Шта је живот – представа а ми глумци само
И не знамо ко је сваком од нас дао роле.
Заједно смо, а једни друге ми не знамо,
С речима без душе и празним кȏ пароле

Речи, речи... просуте вешто по папиру,
Или на монитору слова у лепом низу.
За писање храброст не треба у немиру,
Ал' у очи рећи тешко је – храбрости близу
Владимир Бабошин | НАШЕ ВИЛЕ
(1958)

Питати жену за године је срамно!
То прави мушкарац, верујте, увек зна,
Лепа је кô кад трешња цвета помамно,
Или кад  је зрела кô и јесен плодна.

Питати жену за године је излишно,
Јер њу увек обавија вео неке тајне.
И обучена у траље или свечано,
Лепа и кад јој нико не види очи сјајне.

Питати жену за године – лудост је то,
Јер те бројке не значе ништа ником.
Супругу, можда, реда ради само,
Осталима  - лепота је у непознатом.

И зато,  пред  њеном лепотом  заћути,
Али не скривај своје усхићење.
У свим годинама у њој тек вилу слути,
Јер таква ће увек бити твоје хтење.


Ирина Михашина | БОЖЈА РУКА
(1960) 

Газим по роси с плавим месецом у коси,
Просипам сребро у зору.
Не чујем све а узвишени глас носи
Реч Његову у ћутње говору:
- Русија ће живети довека,
Руски народ ни пред ким не клечи.
И ја видех – Божја нас дотиче рука
И пут ка бољем што нам душе лечи. 


Маријана Соломко | ГУСКЕ СУ ЛЕТЕЛЕ НА СЕВЕР

Гуске су летеле на север у болном низу –
У сивој магли сиви низ једва обрисе шаље
Кô бисер сред перли вођа је на челу јата
До Беринговог пролаза ... Ко зна куда даље 

Удари ветра су груби – модрина усне руби
Кô ваздушно клатно звона та плавет све леди
Гуске – кô деца без слуха пркосе гакањем
Тој хладној партитури и безименој беди

Гуске су летеле на север у низу болном –
Као усамљеник с живота претешком ролом


Татјана Непорада | * * *

Ноћ. Пут. И она.
Ноћ. Пут. Поново једна.
Ноћ. Пут. Без друштва.
Ноћ. Пут. Језа свуд.
Живот без живота.
Сан без сна.
Ноћ. Пут.
И... пролеће.

Песме с руског препевао je Анђелко Заблаћански