Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT


<<назад                                                                                                                                                                  5 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin


Две песме | Светлана Митић


ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ДОБА


Пролеће

Никло зелено
На длановима поља.

Хридине срца устрептале.

Окупано свежином
Горди се небо.


Лето

Трбуси плажа
Окићени купачима.

Рањен је ваздух сунцем

Жељан да прсти сутона
Испусте залогај тишине.


Јесен

Сакати зраци
Поштапају се небом.

Жуто је угризло лист.

Хладно под сводом лобање
Корак заглављен у блату.

Зима

Белоруки снег
Обгрлио плот.

Вриснуо дим у небо

Из смрзлих кућа
Скривених у наборе земље.

ПЕСМА ЗА АЛЕКСУ

Вест из новина:
"Алекса Јанковић из Ниша је пре шест година починио самоубиство после вишемесечног малтретирања вршњака. За осам месеци, тукли су га осам пута, вређали, јурили, претили, чак и пред наставницима који нису реаговали..."

На небу си,
дете си,
анђео си!

Имао си тако
мало годиница
када си се овенчао
ореолом мученика!
Може ли ико
да обрише твоје сузе
и твој јад?
Где смо то ми,
Алекса драги,
кад пуштамо насилнике
у хајку бескрајну?
Оне, који су велики телом,
а мали, веома мали духом!
Оне што само за силу знају
и не подносе мио осмех,
лепоту и знање...
Где смо то ми,
Алекса драги,
кад ћутимо и намерно смо слепи,
а јаук се чује, 
ударац се види и патња вришти из дечјег ока?
Алекса драги,
спавају ли мирно они
што одведоше те у
наручје смрти?
Зебе ли им срце при помисли
на тебе и твој очај и
скок у бескрај, у вечност, у сећање?
Алекса драги!