САМО ТИ
Осећам твоје очи у сваком мраку. Слутим твој лик у магли. Твоја коса ме дозива ветром, твој дах ме носи… Да ли си увек постојала у мени? Да ли су све моје песме написане за тебе? Да ли ме је твој бол болео, да ли ме је твој смех веселио?
Еј, Калимеро мој, чувај ту тајну, јер живот није фер.
Само… Само ме покрени куковима, зароби рукама, и смисли реч, једну реч. Реч никада изговорену, реч најлепшу, да ти њоме кажем ко си, да ти кажем шта си; да уздрмам снове и јаву, знано и незнано. Јер ја… Јер ти… … само ти.
НЕ ГУРАЈ МЕ У РЕКУ
Не! Немој ме гурати у реку. Вода ће ме однети далеко, далеко... Не чини то, ја извору тежим. Тамо сам нешто оставио, тамо сам нешто изгубио, тамо сам се заборавио… | ![](data:image/svg+xml,<svg xmlns="http://www.w3.org/2000/svg" width="25" height="25"><rect fill-opacity="0"/></svg>)
ПОСЛЕ ГОДИНА СВИХ
Не питај ко сам.
Не питај шта сам.
Ето, старац сам као и ти.
Долазим сломљен и посве сам,
задњи пут пошту да одам.
Не питај шта хоћу,
нити коме дођох да се поклоним,
Зар не видиш да опроштај искам?
После година свих,
бескрајних лутања путевима дугим,
вратих се покоран и тих.
Дечака ја тражим,
баш међу овим дрвећем, лишћем.
И нема га.
Само стаза којом је газила та нога лака,
као да се и сада познаје стопа свака.
О ПЕСНИКУ
Александар Стевановић
Рођен је у Ужицу, 21. априла 1978. године. Основну школу и гимназију завршио је у Ивањици. Дипломирао је на Правном факултету у Београду. Од 2006. до 2010. године је радио као правни саветник у тимовима одбране Драгољуба Ојданића и Бруна Стојића пред МКСЈ у Хагу. Од 2010. године до 2016. године радио је као правни сарадник у тиму одбране Радована Караџића.
Пише кратке приче, приповетке и понекад песме.
Живи у Холандији.
| 
