Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT

<<назад                                                                                                                                                                  6 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin
Три песме | Кристина Павловић Рајић
СТРАСТ И СМРТ

Живот се ковитлао у бездане тамне...
Раскрилиле се зенице – двери космичке!
У теснац га стискале силе непојамне...
Женственост јој пламну жудећи оберучке!

Душа му у носу, а он је силно љуби!
Не даде се сени тамној, страст му не уби.
Зар сад кад живот му мирише, бујно цвета,
А њој у недрима нектар с рајског дрвета?

Још пољуб један, па нек иде све у прасак!
Још мушки да њу чврсто грли, лудо љуби,
Из анђелског јој тела отме вражји гласак!
Богињу кад узнесе, нек и живот згуби!

ВИДАРИЦА

Оковале те зимом, урекле злокобнице
У постељи да самујеш од ватрице.
Носим ти шољу чаја најлековитијег биља,
Мелемницу, која чили миром босиља.

Сладим ти топло меку душу болну.
Додиром руке с чела топим невољну
Мисао о животу. Наде ми је пуно
Наручје што цвркутом буди успавано.

Придигни главу, да оком ти скршим
Немоћи сиву. Допусти ми да вршим
видарице дужност благодарја часних,
И молим се за услишење милосних.

ЈАРОВ  РУНДОВ

Дошао јој  пред кућу Јаров рундов бели.
Умрсио се кроз снег дебели.
Гонили га мрази и ветари олујни.
Познао јој одмах глас мелемни, рујни.

Попео се високо шапама уз плот ,
Промрзао, гладан, зацвилео сирот.
Лану двапут љутито строг:
Зборавила си пут до драгог?

Дуго су стазе неутабане.
Пројездили би  кроз стрњиште
 – свезани вам коњи њиште.
Разгори ватре у згасло му огњиште.
Пусти то сунце одвећ да гране!
Расплети плетенице, обнови дане!
Пуст вам је инат што не да да се бане!

Најурићу Бабу Марту, на праг заселу.
А, Весна, чим дођеш, огласићу по селу:
На липицанеру, ено, доносе цветност веселу!