Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT

<<назад                                                                                                                                                                12 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin
Енглеска поезија | Кејт Гарет



   

Кејт Гарет (Kate Garrett) је рођена и одрасла у Охају 1980. године, али се преселила 1999. године у Велику Британију, где и сада живи. Њене песме су објављене у многим часописима. Уредник је часописа Three Drops from a Cauldron и Picaroon Poetry.

Издала је једну збирку песама Никад нисте видели овакву судбину (You’ve never seen a doomsday like it, 2017), а њена следећа збирка Губим интересовање за звук петрихора (Losing interest in the sound of petrichor) излази почетком 2018. године. 


ЦРНООКИ

Послаће ти грешком поруку упућену његовом пријатељу, 
говорећи да је превише, да је понесен, а да си и ти. 

То већ знаш. Ћутиш. Избришеш. 
И идеш код њега, он свира клавир 

за тебе, а пољупци су неугодни, али његове руке
у сваком случају лутају. Не знаш зашто си дошла. 

Водила те аурора, где улична светиљка обасјава зимску улицу, 
када је хладно, а Лондон мирише  

на смрзнуту храну за понети и мрак пада већ у пола четири.  
Његове очи су као угаљ пре него што сагори 

искре црне светлости које се крију када љуби твоје усне –  каранфилић  
и морски орашчић. Не желиш да видиш краткодневницу. Није  те брига 

за сунце. Те вечери је окренуо главу према истоку;  
већ си могла да осетиш његову празну наклоност у атмосфери, 

смрт тамне звезде пре њеног рођења. 

СРЕЛА САМ ТИНК У БАРУ У РАЈУ 

за Тару  

Када спавам она још увек постоји.  

Њено је лице светло попут брескве
и више него да су је уштинули.  

Моја пријатељица је тетовирани холограм који ме чврсто 
грли и каже да јој је драго што ме види  

и како јој је жао што нећу бити њена деверуша
јер венчања неће бити.  

Нећу јој рећи да се предомислио када је отишла.  
Већина људи то чини када одеш на начин на који је она.  

И каже, једва чека моје венчање, везице су спремне
на њеном корсету, а чизме се сјаје. 

Доводи своју омиљену љубавницу, вилу у сукњи 
од коже и тартана, закривљену у струку и иза кука; 

ова је чини да се осећа живљом него икад.  

Овде сам све време, каже она, док музика експлодира
кроз облаке црне светлости – ниједне харфе на видику –  

и још каже да би ми се допали њени нови пријатељи,
јер су прави анђели. 

НА ДРУГОМ ПЕРОНУ ВИДИШ СЕБЕ  

и ниси баш најбоље - Кети  
довучена из мочвара, заробљена  
његовим флуоксетинским очима,  

убеђена, док возови долазе и одлазе  боље од сатног механизма, да сте делили његов кревет  
само још једном грозница би престала 

обећавајући, ако се твоја кожа сретне с његовом
покушаћеш да га волиш, онолико колико си га икад волела.


• С енглеског превела  и биографију песникиње приредила 
Данијела Трајковић