Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT

<<назад                                                                                                                                                                15 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin
Песникиња из расејања | Милена Вукоје Стаменковић

СЛОВА

Пријатељима
разбацаним по свету
набацујем слова

Да не забораве
играчке детињства
светлосне улице
километарско ходање
док смех не однесе
умор са отежалих ногу

Уплетене руке
спремне да полете
Газелом
која спаја два дела града
Једну чашу куваног вина
испијену
док се трг
који сада носи неко друго име
окреће у глави

Ал'
све је теже
Слова не могу
да стану
Тамо
где мисли побегле
владају
Спорост њихова
против
Тока заборава

БЛИЗАНЦИ

Као близанци
Боравимо једно у другом
Ти – љубав коју имам
Ја – твоја обала

Осмехом додирујем ти кошуљу
Спада моја хаљина

Измешани телом и мислима
Износимо векове
Душом једног пољупца
Годинама сраслим у прстен

Вруће је
Свет и срце
Изван мене

ЋУТАЊЕ

Са ветром не разговарам
Престах да му шапућем
Не обавија ме више
Лаже
Не свраћа
Студен му из костију звоца
Разговор у другом колену спава
Снег доноси

Мени и њему
Путеви завејани
Облак нам спава
Иза месеца
Кошуља његова бледи
Затварам прозор

ЧЕКАЈУЋИ

Чекајући
Уплових у луку
Обриси велеграда
Распршени су маглом
Нестварно
Несвесно
Хватам музику речи
Лелујаве сенке
Буде се
Устају
Снови
Неспремни хрле
Дајем им сат времена
Да се окупају
И умивени стану преда ме
Само такве хоћу их

НАВИКА

Често
Бежимо
Док снови
Умиру у нама
Располућени
Обезглављени
Сами
Хаље им кидамо
Поткупљујемо друге
Лажући себе


ИЗМЕЂУ

Године слажем
Као перле
У кутију
Добро скривену
Сабирам улице
Што говоре
Упијам људе
Што нестају
Док на путу
До куће
Спотичем се
О камен
У себи самој

САМОЗВАНАЦ

Написах стих
Поцепах га
Поједох

Сад у мени
Вришти
Пуца
Себи слуга
Мени господар

Песник самозванац
Јауче
Не оставља на миру
Следи свој пут

ЖУДЊА

Неоткривено јаје
Куца међу дојкама
Бисер је
Тражи твоје зубе
Бедра су полумесец
Не смеју на починак
Буди ме јутром
Тад су ми звезде још у очима
Хоћу с тобом да их поделим

МОМ ГРАДУ

Покидани
Као паучина
У сумњивом 
Свету
Бајки
Тражимо
Ослонац
У ружи ветрова

Разбацани
Заборављени
Разједињени
Певачи
Глуви за стварност
Умишљени
Да су сами себи
Довољни



   

 Милена Вукоје Стаменковић

Песник, приповедач, путописац, новинар и преводилац. Рођена у Србији 1949. године. Била је дугогодишњи новинар Вечер-њих новости и њихов допи-сник из Швајцарске. До сада је објавила осам песничких књига, две књиге прича и један роман.

Била је председник Удружења српских писаца Швајцарске (2009-2010). Приредила је зборник тог удружења, Завештања (2010) и панораму поезије (на српском и немачком језику) Записано у срцу (2010).

Објављивала је у многим листовима и часописима. Поезијом и прозом затупљена је у више антологија, зборника и панорама на српском, немачком и енглеском језику. Књигу песама на немачком језику објавила је 2016. Преводи са српског на немачки и обратно. Са немачког на српски превела је роман Алберта дочекује љубавника, познате немачке списатељице Бригит Вандербеке.

Добитница је више награда и похвала за поезију и прозу. Члан је Удружења књижевника Србије и Швајцарског удружења књижевника /АdS/.

Живи у Берну, Швајцарска.