Олесја Николајева је песникиња, прозни писац и есејиста. То је аутор са веома израженим правосла-вним доживљавањем света. Рођена је 1955. у Москви. Пошто је била кћерка песника Александра Николајева, расла је у књижевној средини, те није зато чудно што је стихове почела да пише већ у основној школи. Олесја Николајева је завршила Институт за књижевност „А. М. Горки“. На истом институту од 1989. ради као доцент. Удата је за свештеника Б. Вигиљанског, критичара. Живи у Переделкину. Своје радове објављује у часописима, алманасима и антологијама. Од књига објавила је 10 збирки песама, 4 књиге уметничке прозе и 3 књиге есеја. ПОВОДОМ СМРТИ ОЦА Тата, ти више нећеш морати да се на овој земљи мрзнеш и клизаш, да смрзнуту беживотну сузу са трепавица скидаш, да због ветра свој смешни шешир на чело намичеш и нагињући се напред, у сусрет њему идеш. За тебе и за покојника слатко је и радосно молити се. испуњен благошћу, ти си сигурно тамо где су – страшно је то и казати – твој анђео и твој Спаситељ и лично - Серафим Саровски, коме те је на старање предала моја мати. О овом земаљском болу и неземаљској лепоти теби – најскрушенијем Александру – ове ћу речи упутити: сличан рододендрону или олеандру у разноврсној башти био си, тата, ти. А када и мене понесу једном одавде у мртвачком сандуку, ти, који си у великом страшном рату изгубио руку, одједном ћеш из беле одежде две руке пружити: обе ће у сусрет мени раширити загрљај твој блажени. | БОЖИЋНА ПЕСМА Пустња је већ вертеп Њему спремила а небо звезду ужегло. Пастири су ватру распирили и хлеб распоредили. Мудраци су на пут кренули, а праведници су се у паклу узнемирили. Као да им се причинио неки виноград блистави, и они су се на колена спустили пред Царем његовим и рекли: благослови. А Он је умирућима од љубави дао да најблаженије грожђе окусе. Звезда је све својим златним одсјајем залила, а магла велом покрила. Много је анђела стало на врх тајанствене игле која је небо уз земљу пришила. И пружиле су се лествице од седмих небеса, од почетка и краја времена до ове суве земље са ветровима наготовс, до ових бесплодних суза, до овог мртвог камена. И свако је почео да мисли шта да на дар принесе Детету, Човеку мука и страдања. Пећина је рекла: животиње у топлом крзну, пустиња је рекла: колевку мојих таласања. Злато, тамјан и смирну - рекли су мудраци. А небо: звезду. Сиротињско огњиште - жар. Пастири - своје ликовање. Ирод је рекао: смрт, а срце моје: мене, мене принесите на дар. • С руског превела и биографију песникиње приредила Љубица Несторов |