Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT


<<назад                                                                                                                                                                11 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin


Украјинска поезија | Ала Миколајенко



  

Ала Миколајенко, (17. децембра 1990) поета, прозаиста, новинар, уре-дник, веб-дизајнер.

Објавила збирке пе-сама: 

    •Корекција вида
    (Корекція зору) 2013
    •Напрстак за вештицу
    (Наперсток для відьми) 2013
    •Потамнела вода
    (Затемнення води) 2016
.

Објављује у много-бројним књижевним часо-писима. Песме су јој ушле у неколико антологија и алманаха. Превођена је на белоруски, јапански, енглески и пољски.

Има већи број награда. Међу најзначајнија признања спада награда председника Украјине младом поетском ствараоцу.

Члан је Националног удружења писаца Украјине.



МЛЕКО СА ПАВЛАКОМ 

„Преко прага прекорачи десном ногом“, - 
подучавала нас је, некад давно, бака, 
када би, после доручка, сестра и ја излетале на улицу, 
сударајући се при том на прагу. 
Исто тако негде су полетали ласта, или врапчић,  
кад би испали из гнезда. 
Ми би вукле ту птичицу цео дан са собом, 
а предвече би је остављале у врту.
Ко зна да ли ју је могла покупити мати, 
али ми смо у то свето веровали: 
проседевши негде у буџаку десетак минута, 
ми је никад не би нашле 
и, радосне, пожуриле би, 
пунећи прегршти киселим јагодама, 
да пијемо топло млеко с павлаком: 
ко зна, куд се из наших костију део тај калцијум? 
Уз то смо се кљукали прегрштима витамина; 
ако то нису биле сочне црвенолике трешње, 
онда су биле скоро црне презреле вишње 
или црвене и жуте рибизле, 
од којих је бака лепила кнедле. 
А на све то би смо с таве помеле кромпирачу – 
па ко ће је јести из тањира? 
И могу ли млеком мирисати куповни колачи
као бакине лепиње? 

Те нежне подуке и топла јела и данас
заустављају у грлу млеко из пакета 
и не дају ма како прелазити преко прага. 

АНЕСТЕТИК  

Кад би хтео неко да ме напоји пићем против прехладе, 
јер у имунитету, који се нагутао витамина, 
није туга, већ тугица, тугуљица. 
Намрштивши се, симулира незаштићеност, 
симулира погоршање лење непокретности, 
симулира повишење температуре – 
имунитет у имитацијама. 

Кад би хтео неко да ме напоји топлим чајем
од мајчине душице и камилице 
и умота у топло ћебе. 

Ко још данас испуњава жеље? 
Ко још данас чита песме?
Ко још пије чај од мајчине душице и камилице? 


*  *  * 

нећу да идем заборављеним стазама, 
сивим, прашњавим... 
моје су стазе – посуте цвећем пурпурним, 
орошене прозирним капљицама кише... 
можда, да идем у поље четвртком... 

нећу да идем у живот под једним сунцем, 
сјајним, вечитим... 
видим у локвама хиљаде сунаца, 
гомиле идеја блиставих,
можда, да подижем главу увече... 

нећу да останем сама са инертним, 
тупим, неактивним...  
мој је сапутник ћутљиво-говорљив, 
мобилно-приручан, замишљен... 
можда, да одгајим себи неког... 

нећу у живот сама са заборављеним сунцем, 
досадним због прашњавих зрака гласова... 
мој сапутник посипа локве цветовима, 
да ороси латице идејама променљивим... 
можда да подигнем главу – небо после кише је чисто... 
можда ће неко мене одраслу одгојити на крају... 

(2009)

•С украјинског превео и биографију песникиње приредио  Јарослав Комбиљ